КСС СЕ ДИРЉИВИМ ТЕКСТОМ ОПРОСТИО ОД МИСТЕРА КОШАРКЕ: До краја живота је остао веран овом спорту!
Велика туга.
Многи се у току данашњег дана опраштају од легенде европске и светске кошарке, од дугогодишњег председника Светске кошаркашке федерација - ФИБА, Боре Станковића који је преминуо данас у Београду. Поред Црвене звезде и Партизана, од чика Боре се опростио и Кошаркашки савез Србије путем саооштења на свом официјалном сајту које вам преносимо.
СВОТЕ СУ МИЛИОНСКЕ, А НЕ ТРЕБА ДА СЕ ИЗЛАЗИ ИЗ КУЋЕ! Ево како Срби пуне новчанике у доба забране кретања
ЈОКИЋ И САИГРАЧИ УГРОЖЕНИ ЗБОГ КОРОНЕ: Денвер нема довољно тестова за нови вирус!
Председник Вучић упутио саучешће породици Станковић: Бора је био једна од најистакнутијих личности
- Почасни председник Кошаркашког савеза Србије и почасни генерални секретар Светске кошаркашке федерације (ФИБА) Борислав Станковић преминуо је у Београду у 95. години. Кошарка је остала без једног од својих највећих прегалаца и визионара, човека који ју је задужио као мало ко после њеног творца Џејмса Нејсмита. И није случајно да је Бора Станковић примљен у Нејсмитову „Кућу славних“ у Спрингфилду управо на стоти рођендан кошарке (1991), када му је и на тај начин одато признање за све што је до тада учинио за кошарку. Ако би у овом тренутку у две речи требало описати Бору Станковића, можда би најприкладније било цитирати бившег председника ФИБА Џорџ Килијана који га је назвао – Мистер Баскетбал – зато што кошарка за свој раст и развој највише дугује њему!
Први спорт му је био тенис, у којем је као средњошколац у Новом Саду стигао до полуфинала државног првенства у том узрасту. Тенисом је наставио да се бави рекреативно све док су га ноге служиле, не заборављајући да на многа путовања широм света понесе и тениски прибор. Да није било Другог светског рата, вероватно би имао успеха и у сениорској конкуренцији. Под окупацијом је силом прилика прешао на стони тенис и био првак Београда 1943. и 1946.
За време окупације први пут је видео кошарку, на Ташмајдану, када му је било 17 година. Тада се упознао са осталим пионирима кошарке у Србији и Југославији, међу којима су најзначајнији били Небојша Поповић, Александар Николић и Радомир Шапер. Са њима је деценијама чинио „велику четворку” југословенске и светске кошарке, померајући границе у овом спорту на разним меридијанима.
Био је све у кошарци. Играо је за прву, најтрофејнију генерацију Црвене звезде (1946–48) и са њом освојио три првенства, затим за Железничар (1949–50) и Партизан (1950–53). Са државним тимом је учествовао на Првом светском првенству 1950. у Буенос Аиресу и на Европском шампионату у Москви 1953. Као тренер OKK Београда (1953–65) освојио је три првенства, три пута стизао до полуфинала Купа шампиона, а са Орансодом из Кантуа (1966–69) постао први страни тренер освајач првенства Италије (1968). У том тиму је тренирао и нека славна имена италијанске кошарке, попут Пјерлуиђија Марцоратија и будућег селектора Карла Рекалкатија.
Као члан Комисије ФИБА за еврокупове од њеног оснивања, после и њен председник, затим као директор највећих кошаркашких догађаја, остварио је невероватан утицај на кошарку. Када је основан Куп шампиона (данас Евролига) 1957. године, био је један од петорице оснивача.
За време Олимпијских игара у Сеулу 1988. изабран је за члана Међународног олимпијског комитета (МОК), на предлог тадашњег председника МОК Хуана Антонија Самарана. Једно у низу великих светских признања добио је на стоти рођендан кошарке 1991, када је уврштен у Нејсмитову “Кућу славних” у Спрингфилду (Масачусетс, САД).
За време Европског првенства 2007, у мадридском предграђу Алкобендасу, примљен је у ФИБА „Кућу славних“ (данас се налази у Женеви), која је тада и отворена. Одликован је десетинама домаћих и међународних признања. Поред осталог, француским Орденом Легије части, Орденом МОК, Наградом „Светски спортски лидер“ Спортске академије САД, Октобарском наградом града Београда…
До краја живота остао је веран кошарци и посвећен напретку кошаркашке организације у којој је потекао. Као почасни председник Кошаркашког савеза Србије учествовао је у доношењу неких виталних одлука за српску кошарку у претходној деценији.