ОТКРИО И ДЕТАЉЕ: Новица се присетио НАЈТЕЖИХ тренинга са Вујошевићем (ФОТО)

Дуско Вујошевић и Новица Величковић / Извор: МН Press

Капитен црно-белих није желео ништа да крије.

Новица Величковић, капитен кошаркаша Партизана, у интервјуу за портал "doubledouble.rs" присетио се почетака у црно-белом дресу. Величковић је у више наврата истицао да је долазак у сениорски тим велика ствар, а сада је открио како је то заиста изгледало.

НИШТА ИМ НИЈЕ СВЕТО: Лопови тражили новац после утакмице са Партизаном (ФОТО)

- Први тренинзи су били припремни период, где се сећам да су дошли Лука Богдановић, Дејан Милојевић, Предраг Шупут, био је ту Вуле Авдаловић, дошао Петар Божић. Из моје генерације су ту били Урош Трипковић и Коста Перовић, а моја генерација су били сви ти који су тада ушли у први тим на припреме где смо се борили за место у првом тиму. Мени је лично била константна трема и тензија да се покажем што боље и останем ту. Конкуренција је била ненормална. По 4-5 нас је било у млађим категоријама који смо били конкурентни за први тим од високих играча. Рад као рад је био паклен. Шума, теретана, кошарка… Баш је било прејако - рекао је Величковић за сајт "doubledouble.rs".

ЕНГЛЕЗИ БИЛИ У ЧУДУ: Митровић помињао ПОВРАТАК у Партизан! (ВИДЕО)

Новица Величковић / Извор: МН Press

Онда је открио неколико необичних ситуација са тренинга код Душка Вујошевића.

- Мени је Душко Вујошевић у кошарци неко ко је у мојој глави испред свих, с обзиром да ме од петнаесте године прати, па све до моје 22-23-те године… Неко ко је долазио на све утакмице младог тима и буквално пратио свако моје кретање ван терена. Било је ту доста чудних ствари – шутирање у рукавицама што до тада нико није радио, преко метле, 300 ствари… Били су ти тренинзи једноставно по 3-4 сата ујутро, али сваки тренинг је тако постављен да ти док не завршиш не можеш ићи кући. То што ти он зада, то је знало да буде од пола 10 ујутро, па до пола 2-3 поподне. Било је тренинга, али сад да се сетим неких посебно не могу.

Каква су била правила понашања код Вујошевића?

-Оно што се мени код њега посебно свиђало, то је да су правила била иста за све. Кад се уђе на терен, правила су иста за све, зна се хијерархијски и по годинама како се понашао према нама младима, а како према Милојевићу и Кецману. Није било исто, али и они су имали правила којих су се придржавали, нико није смео да ‘искочи из шина’. Он је ту јако тврд, много води рачуна о тим стварима. Што се тога тиче, не знам да ли ико постоји да на тај начин функционише, али то је он. Ми смо знали када изађемо у град да не представљамо само себе, него и Партизан, њега… Морао си јако водити рачуна о свом понашању и изгледу, 300 ствари. Исто као људи око нас. Мени је лично скренуо пажњу неколико пута да пазим да ли ми пријатељ прича нешто около или не, он дође до њега и скрене ти пажњу. Цело твоје окружење је морало да живи по твојим нормама да би ти постао играч.