СРБИЈА ПАМТИ ПРОФЕСОРА: Прошло је 24 године од како нас је напустио човек који је синоним за кошарку
Учествовао је у ањвећим оставрењима и Звезде и Партизана.
Српска кошаркашка јавност обележава 24 година од смрти легендарног тренера Александра Николића познатог под надимком Професор, човека чији је рад обележио период стварања аутентичне југословенске школе.
ТА СРПСКА РЕЧ НЕМА ПРЕВОД: Јокић објаснио Америма како је дошло до преокрета против Торонта
БОГДАНОВИЋ ПОРУЧИО ЕВРОЛИГИ: Кошарци и том такмичењу је Партизан ПОТРЕБАН
ЛУДИЛО! Жоц је ушао у кафану, кренули су да вређају Звезду, а онда је Жељко ПОВЕО навијање (ВИДЕО)
Рођен је 28. октобра 1924. године у Сарајеву. Студирао је право и медицину и био предавач на Факултету за физичку културу у Београду.
Играчке дане провео је током првих послератних година у београдским клубовима Партизану, Црвеној звезди, OKK Београду и Железничару из Чачка у којем је завршио каријеру у 27. години.
Након завршетка играчке каријере, Николић је 1951. постао селектор репрезентације Југославије и на том месту је остао до 1965. године. Под Николићевим вођством, Југославија је освојила злато на Медитеранским играма 1959. године, сребрне медаље на Европским првенствима 1961. и 1965, као и бронзу 1963. На Светском првенству 1963. освојено је сребро. Такође је био први тренер клубова OKK Београд, Партизана и италијанске Петрарке из Падове. Изабран је за најбољег европског тренера 1966, што му је поново пошло за руком 1979. године.
Године 1969. Николић је постао тренер Игниса из Варезеа. У периоду од четири године са италијанским тимом је освојио три национална првенства, три европске титуле, три италијанска купа и два Интерконтинентална купа (светска првенства за клубове). Тим Варезеа из 1970. и 1973. је победио у сва четири такмичења у којима је играо, што пре ником није успело. Тим Игниса из сезоне 1972/73. је често проглашаван најбољим тимом у историји италијанске и европске кошарке.
Након тога враћа се у домаћу кошарку као први тренер Црвене звезде. Са Звездом успева да освоји ФИБА Куп победника купова, што је до данас највећи успех у историји клуба.
Након 11 година одсуства из репрезентације Југославије, Николић се вратио 1976. и предводио репрезентацију на Европском првенству 1977. и Светском првенству 1978. На оба првенства је освојено злато.
У лето 1991. године, на позив Драгана Кићановића, вратио се у Партизан и преузео улогу саветника новог тренера клуба из Хумске, Жељка Обрадовића, који је тада тек почињао своју тренерску каријеру. Као плод те сарадње у сезони 1991/92. Партизан је освојио триплу круну, првенство и куп Југославије, али и најважнији трофеј који је неки клуб из Србије освојио Евролигу.
По свему он је и даље највећи српски тренер, са њим освојени најзначајнији клупски трофеји, а у репрезентацији он је остао појам успеха. Италијанску клупску кошарку је обликовао, цео живот је посветио игри између два обруча и једноставно синоним је за овај спорт.
У Кошаркашку Кућу славних Николић је уврштен 1998. године. Александар Николић је умро 12. марта 2000. године у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Био је ожењен и имао две ћерке
