БОЛНА ИСПОВЕСТ ОЦА УБИЈЕНОГ MMA БОРЦА: Звала нас је мајка Стефановог убице, тражила је да је убијемо
Ненад Савић, Стефанов отац, саслушан је пред Вишим јавним тужилаштвом у Београду као сведок оштећени, у истрази која се води против Василија Гачевића и Марка Даничића, осумњичених за овај свиреп злочин, који су у бекству.
Ненад Савић, отац убијеног MMA борца Стефана Савића, гостовао је у емисији Пулс Србије где је говорио о овој трагедији. На његове речи није могла да остане равнодушна водитељка Пулса Србије ТВ Курир Анастасија Чановић, која је плакала слушајући га.
- Физички живот јесмо наставили, али и нам се живот гаси. Фирма која нам постоји 12 година са сталним растом је у фази затварања. Ћерка која је постала доктор стоматологије 15. фебруара и добила диплому за свој труд и рад није хтела да преузме диплому докторску. Како живимо? Живимо, идемо по земљи, ходамо. А да ли се ово зове живот? Па, можемо га назвати. Можда ће бити боље временом. Мислио сам да су сузе престале, али нису и данас их је било. Некад нешто видите, нечега се сетите, тако да овакав начин живота не би пожелео никоме. Нису убили једну особу, једног човека, убили су много људи око њега, читаве породице, читаве клубове, читаву једну идеју да је нешто добро и да нешто треба да постоји на овој земљи - рекао је Савић за ТВ Курир и додао:
- Свако сећање на њега ме гура да чак дођем на телевизију и да причам са новинарима и да дајем изјаве, јер он је тај био који, како његов тренер каже, он одустане у једном тренутку, онда се врати још јачи. Тако да, ево, враћам вам се још јачи. Син ме тренира иако није жив. Тренира моју издржљивост, моје стрпљење, моју животну енергију, тако да још увек је он јако присутан.
- За сам инцидент знамо од пре скоро три године. Тад је дошао, имао је и хематоме и модрице. Били су на неком рођендану код неке другарице. Отишао је са другаром из основне школе, са њим је и порастао. Тај другар се практично закачио са њих петорицом, са Даничићем или Гачевићем, не знам са којим од њих двојице. Излази испред њих петорица и пребијају Стефановог другара. Кад видите пет на једног, па чак и да не познајете особу, притрчаћете да помогнете, а камоли када сте заједно одрасли. Стефан је стао на страну свог другара, рекао им је "мангупи шта сте урадили са њим", они су рекли "сад ћемо и тебе". Кренули су петорица на њега, један га је ударио и побегао, остала су четворица да се боре са мојим Стефаном. Био је у тренингу далеко од овога, сада је много спремнији био, он је тад изашао на крај са њих четворицом. Једном је поломио вилицу. Данило (Стефанов другар) имао је 14 копчи. Били су у Ургентном центру, чак је имао и проблем са левим оком. Био је бачени у Саву након пребијања. Мој Стефан је био у Ургентном центру и њих четворица су били у Ургентном центру. Туча није дечија, али се десила једна туча са доста повређених дечака. То је био повод - рекао је Савић и додао:
- За остале ситуације, он је крио од нас. Није хтео да секира ни њега, ни моју супругу, ни мене. Тек сад кад се ово десило, дошли смо до сазнања да су га у пар наврата јурили, тражили, једном су му гађали ауто. Исти ти људи, али он је то крио. Једноставно није хтео да покаже слабост и да каже треба ми помоћ да решим нешто. Проћи ће време, проћи ће у заборав. Десило се нешто ружно, али не страшно. Туче има и дан данас по Београду, ја не знам колико се њих деси, али ниједна се не завршава тиме да некога јуриш две и по до три године и након тога покушаваш да му одузмеш живот, и то на крају и урадиш.
-Мајка Гачевићева ме је позвала. То се десило неких 4 до 5 дана после самог догађаја. Представила се, изјавила ми саучешће, али је све то било онако хистерично. Супруга је седела поред мене и чула је да ми неко кука преко телефона. Чак и ја у том тренутку нисам разумео ко ме зове. Она се и не презива Гачевић као њен син, па онда нисам ни схватио ко ме зове. У том тренутку супруга пита, ко је, ко је сад настрадао, шта се десило, узима од мене телефон. Она, мајка Гачевића, каже ја ћу да дођем код вас да ви мене убијете. Моја супруга јој одговара ми нисмо убице, немојте џабе да долазите и не желимо да вас видимо. То је једини контакт био и тај контакт чак није по мени ни људски. Не можете да зовете некога хистеришете, да сте у стресу, да плачете. Ако хоћете да изјавите саучешће, скупите храбрости, скупите снаге и урадите то достојанствено. Наравно, од људи који су нам починили такво зло и не желим да примим саучешће јер не могу да саучествују нити да осећају шта ми осећамо. Постојала је намера да то уради и сад што није урадила то на начин на који би можда требало, то је опет друга ствар, али незамерљиво. Она је под стресом, све су породице под стресом. Ја бих волео чак и они да се појаве на телевизији да испричају њихову страну медаље - рекао је Савић.