ХЕРОЈ СРБИЈЕ: Погинуо на Косову и Метохији, а требало је да освоји медаљу на маратону!
Најтужнији дан у српском спорту.
На данашњи дан, 6. маја 1999. године, хицем из снајпера албанског терористе угашен је живот српског атлетичара Горана Раичевића. Горан је био професионални спортиста, припремао се за маратон у Грчкој. Иако је имао дозволу да избегне војни позив као врхунски спортиста. Имао је папир који га ослобађа одласка на ратиште, али када Србија зове, Горан није имао дилему.
УЖАС: Фудбалер (16) и рукометаш (19) погинули у саобраћајној несрећи (УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО)
Горан је у рату обављао послове курира у Трећем батаљону Приштинског корпуса. Његови саборци истичу да се и у војсци осећао његов атлетичарски дух. Трчећи је обављао задатке од јединице до команде.
Униформу је обукао 8. априла 1999. године, а погинуо је после мање од месец дана, на Ђурђевдан, 6. маја 1999. године.
Један од Горанових сабораца тог кобног дана био је ветеран, Љубиша Раичевић био је део извиднице коју су напали албански сепаратисти, али је имао среће да преживи њихов напад.
- Кренули смо да видимо где ћемо лоцирати јединице, по водовима. Ја сам возио команданта џипом, а петнаестак војника је било иза нас у војном камиону, међу њима и Горан. Када смо стигли у село Качикол, сачекала нас је заседа припадника ОВК - сећа се Љубиша.
- Припадници албанске паравојске су пред камион испалили „зољу”, противоклопну ракету из ручног ракетног бацача којим се гађа са рамена. Одмах затим су српске војнике засули кишом метака. Погинуо је возач камиона, пет војника је теже рањено. Снајперски метак је пробио цераду камиона и погодио Горана. На глави није имао шлем, погинуо је на лицу места - присетио се Горанов саборац.
Три дана касније, Горан је сахрањен у Стројинцима, свом родном селу. Иза себе је оставио супругу Јелену и двоје деце, близанце Катарину и Николу.
Њеогва супруга Јелена и син Никола, у разговору за Телеграф присетили су се последњег сусрета са Гораном.
- Горан је добио позив и морао је да иде да се јави. И то баш на Васкрс, 8. априла. Деца су спавала и ја сам их пробудила пошто је он морао да иде уз брдо, јер је то било у селу, његовом родном месту. Они су га звали са прозора, он је стао за тренутак на том брду и махунио им је. То је било последњи пут кад су га видели - описала нам је Горанова супруга Јелена, а слику последњег поздрава са оцем има и његов син Никола.
- Тај последњи пут када смо ми њега видели... Где нас је мама ујутру, када је он кренуо, пробудила. Пошто је он прелазио преко једног брда које се види из наше куће у селу где нас је задесило бомбардовање, он се у том тренутку окренуо, како смо га ми звали, и он нам је махнуо. Е то је та нека слика која је заиста остала упечатљива и тога се баш сећам - емотивно се присетио Никола Раичевић, који је наставио очевим стопама и од 2012. године ушао је у атлетику.
Горан је био троструки првак Балкана у кросу. У атлетику је ушао са 21 годином. Први клуб му је био Црвена звезда, да би касније прешао у Партизан. Био је борац од рођења, јер је био превремено рођена беба у 7. месецу и било је питање да ли ће преживети. И живот је дао као борац за своју земљу, и то Србија никада не сме да заборави.
У част Горана Раичевића испред стадиона Партизана у Београду подигнут је споменик, који чува од заборава успомену на Рајка, како су га пријатељи звали.
МАТИЋ СЕ ВРАЋА У СРБИЈУ: Браниће боје ОМИЉЕНОГ клуба!
ЈЕЗИВИ ДЕТАЉИ: Албанци планирали отмицу Новака Ђоковића, Србин био присиљен да изгуби и побегне
