ФЕНОМЕН: Милош је преживео тешку САОБРАЋАЈКУ, сам се ИЗБАВИО из пожара, а онда почео да ствара ШАМПИОНЕ
Многи да му позавиде.
Када је новембра 2007. године, током вожње кроз Ужице, тада 20-годишњак Милош Зарић доживео тешку саобраћајну несрећу возећи се са другом и прелом кичне, чинило се да је сан о животном успеху за овог младића завршен.
СРБИ ДОМИНИРАЛИ У НБА: И Бјелица ДВОЦИФРЕН, Врелина СПРЖИЛА Кливленд (ВИДЕО)
МАГИЧНИ БОБИ: Марјановић дабл-даблом РАЗБИО Вашингтон, Лука ЗАСЕНИО Раса (ВИДЕО)
У БРАКУ СА ПОЗНАТОМ ВОДИТЕЉКОМ: Вујадина знате сви, а ево како изгледа ДРУГИ СИН Дулета Савића
Стравична судбина, ипак, није поколебала Ужичанина, који је подигао главу и наставио да се бори као никада пре, свестан да ће се, пре или касније, о његовој борбености причати у целој Србији.
- Несрећа ми није убила вољу за животом. Остао сам јак у глави и нисам дозволио да ме ико сажаљева. Тражио сам циљ коме ћу да стремим и на путу до њега да истрајем. Одлучио сам да се бавим спортом, параатлетиком - рекао је Зарић за "Блиц".
После дугог лечења и рехабилитације, када је постало јасно да од опоравка у тој мери да ће опет стати на своје ноге нема ништа, почео је да тренира. Од те 2009. када се срео са бацачким реквизитима, и први пут потрошио себе до задњег атома снаге и капи зноја, Милош је постао светски и двоструки европски шампион и рекордер у бацању копља. Још низ медаља освојио је на планетарним и континенталним првенствима у копљу, кугли, диску.
У међувремену, Милош је постао једини Србин и један од ретких на свету који је учествовао и на летњим и на зимским параолимпијским играма. На зимској Параолимпијади у јужнокорејском Пјонг Чангу, Зарић се такмичио у нордијском скијању, у дисциплини крос - кантри.
Ужичанин је шампион под чијим будним оком стасавају нови будући прваци. Питање је шта би било са Небојшом Ђурићем, такође параатлетичарем из Ужица, еврпским прваком у бацању диска да му Зарић, није покуцао на врата.
После саобраћајне несреће коју је доживео возећи камион, утучен, помирен са судбином и без воље за животом, Ђурић је, за разлику од Милоша, четири године седео у четири зида.
- Милош ме је извукао из пакла самоће. Дошао ми је на врата, поновио ми сто пута да не смем да клонем, да морам да дигнем главу, да пронађем себе. Није срамота, говорио је, бити инвалид, мораш имати циљ, понављао је и терао ме да се покренем. Спорт је, упоран је био, физички и ментални излаз и самоће и патње. Помогао ми је да савладам себе и страх од туђих погледа. Почели смо заједно да тренирамо - евоцирао је успомене Небојша Ђурић.
Сад и Ђурић, као његов спасилац Зарић, ређа врхунске резултате у бацању диска и кугле. Пре пет после освојених медаља заједно су развили српску тробојку на Европском првенству у Гросету.
Није Милош ни на томе стао. Основао је атлетске клубове „Пора“ у Ужицу и „Косијер“ у Косјерићу, те Пара ски „Ужице“ где као вичан смучар уводи своје саборце у тајне овог спорта. Први је човек параатлетике при Атлестком савезу Србије. Његовом заслугом у Којсерићу је отворена прва теретана за параолимпијце, без обзира којим спортом се баве.
Уједно, Зарић је остао упамћен као једини параолимпијац који је сам себе спасао из запаљене куће. У Шљивовици, где је преноћио, извукао се у последњим тренуцима.
- Упалио сам уљану пећ, легао да спавам и прекрио се ћебетом преко главе. У сред ноћи сам чуо да неко хода и да ми се приближава - памти Милош.
Кућом, којом се ширио дим из подрума у коме је избио пожар, нико није ходао. Нема другог објашњена Зарић него да га је пробудио сам Бог.
- Ошамућен и полуствестан, још не разумејући шта се дешава, сам се кроз облак дима пробио до предсобља и песницом извалио закључана врата куће. Силазећи низ стпенице сам испао из колица, осетио јак бол у рукама и врату. Пузећи сам наставио сам низ степениште, тек када сам сишао у двориште схватио сам да кућа гори. Некако сам стигао до чесме, дохватио црево, и пуних 45 минута, док комшије нису чуле моје позиве у помоћ, гасио ватру, - сећа се.
Пре десетак дана дипломирао је у Нишу и стекао лиценцу атлетског тренера. Његови ђаци Ивана Петровић из Косјерића и Ненад Јеремић из Деспотовца, на Балканијади су узели медаље и изборили норме за Европско првенство у Пољској. Ових дана у Пули су, на отвореном првенству Хрватске, Србији донели пет одличја.
Да му срећа буде употпуњена, Милош је 27. фебруара постао отац, његова супруга родила је сина Богдана.
