10.000 КОРЕЈСКИХ ВОЈНИКА РАТУЈЕ ЗА РУСИЈУ: Ево колико су опасни Кимови ратници и шта доносе Москви
Северна Кореја је послала 10.000 војника у Русију како би појачала руске ратне напоре против Украјине, сазнаје западни дипломата упознат са ситуацијом, а преноси Кијев Индипендент.
Овај потез долази у тренутку када су забринутости због све дубљих војних веза између Москве и Пјонгјанга значајно порасле.
Председник Украјине Володимир Зеленски упозорио је да ће руски планови за подршку инвазији на Украјину ове јесени бити и и „стварно укључивање Северне Кореје у рат“, наглашавајући да је дошло до тачке где Северна Кореја више не пружа само оружје, већ и своје људе и војну снагу. Према његовим речима, Северна Кореја сада шаље своје војнике на украјинско ратиште заједно са војном опремом како би помогла руским окупационим снагама.
Упркос овој драматичној ескалацији, није сасвим јасно које врсте војника Северна Кореја шаље, нити какве ће конкретне улоге они имати. Дипломата који је говорио за поменути медиј није прецизирао да ли су у питању регуларне трупе или специјалне јединице. Украјинско Министарство спољних послова није одговорило на упит о овоме, док је војна обавештајна служба Украјине (ХУР) одбила да коментарише случај.
Овај потез изазвао је бројне реакције међу стручњацима и западним дипломатама, који упозоравају да су продубљене војне везе између Москве и Пјонгјанга јасан знак да Русији све више понестају ресурси неопходни за наставак скупог рата у Украјини. Џон Форман, бивши војни аташе Велике Британије у Москви од 2019. до 2022. године, изјавио је за Кијев Индипендент да је ово „јасан показатељ колико је руска војска ослабила у последње две и по године“, јер је приморана да тражи помоћ чак и од Северне Кореје, једне од најизолованијих земаља на свету.
Споразум о стратешкој војној сарадњи
Раније ове године, Путин и Ким Џонг Ун потписали су споразум о стратешкој војној сарадњи током Путинове посете Пјонгјангу. Овај споразум укључује одредбу о међусобној војној помоћи у случају напада на једну од две земље. Путин је 14. октобра поднео предлог за ратификацију овог споразума руској Државној думи (доњи дом парламента Руске Федерације), чиме би Русија и формално прихватила обавезу војне помоћи Северној Кореји у случају рата, и обрнуто.
Као део овог савеза, Северна Кореја је најавила да ће инжењерска јединица њених војних снага бити распоређена у Доњецку област у Украјини, где ће пружати подршку руским снагама. Међутим, до сада нису доступни никакви снимци или фотографије који би потврдили да су ове јединице заиста стигле на украјинско ратиште. Поред тога, појавили су се и извештаји да су севернокорејски официри убијени током украјинског ракетног удара на руски окупиране територије, али ове информације још увек нису независно потврђене.
Према подацима украјинских и америчких званичника, Северна Кореја већ дуже време снабдева Русију балистичким ракетама и великим количинама артиљеријских граната, нарочито од јесени 2023. године. Ова војна помоћ је од великог значаја за Русију, будући да се њени ресурси све више троше у рату који траје од фебруара 2022. године, а број људских губитака и трошење војне опреме постају све израженији проблеми.
Војска и арсенал оружја Северне Кореје
Како извештава Кијев Индипендент, Северна Кореја има четврту највећу војску на свету, са 1,28 милиона активних припадника и додатних 600.000 резервиста. Ова земља троши чак 36,32% свог бруто домаћег производа на одбрану, што је један од највиших процената на глобалном нивоу. Севернокорејско друштво је снажно милитаризовано, а војна служба је обавезна за све грађане — мушкарци морају да служе 10 година, док жене служе осам година. Устав Северне Кореје јасно наводи да је национална одбрана „највиша дужност и част сваког грађанина“.
Поред огромног броја војника, Северна Кореја поседује и моћан арсенал који изазива забринутост у међународној заједници. Сматра се да ова земља располаже са довољно фисијског материјала за производњу између 40 и 50 нуклеарних бојевих глава, а од 2006. године извршила је шест нуклеарних тестова. Њене интерконтиненталне балистичке ракете (ИЦБМ) имају домет довољан да досегну територију Сједињених Америчких Држава, а широко се верује да Северна Кореја има и програм за производњу хемијског оружја. Најпознатији случај употребе хемијског оружја десио се 2017. године, када је полубрат Ким Џонг Уна, Ким Џонг Нам, убијен нервним агенсом VX, у нападу за који се верује да је био наређен из Пјонгјанга.
Међутим, стручњаци не верују да ће Северна Кореја користити своје најмоћније оружје у рату у Украјини. Уместо тога, према речима Кристофа Блута, професора међународних односа и безбедности на Универзитету Бредфорд, Северна Кореја може Русији понудити „топовско месо“ и велике количине муниције из 1950-их година, које су већ у великој мери коришћене на украјинском фронту. Према извештајима, половину свих артиљеријских граната које Русија користи у Украјини снабдева Северна Кореја.
Иако је учешће севернокорејских војника још увек релативно ограничено, неки стручњаци сматрају да би ово могао бити само први корак. Џени Метерс, виши предавач међународне политике на Универзитету Абериствит, изјавила је да би ово могло бити „тестирање терена“, како би се видело да ли Русија може да интегрише севернокорејске трупе, савлада језичке и логистичке препреке, и евентуално повећа број војника које би Пјонгјанг послао у будућности.
Шта Северна Кореја добија од овога?
Северна Кореја, већ изолована на међународној сцени, има мало тога да изгуби уласком у рат на страни Русије, али много тога да добије. Пре свега, Русија је чланица Савета безбедности Уједињених нација, и често користи своје право вета како би блокирала резолуције које се односе на кршења људских права и програме оружја за масовно уништење Северне Кореје.
Осим тога, у замену за муницију коју је већ испоручила, Северна Кореја добија напредну војну технологију од Русије, укључујући технологију за лансирање шпијунских сателита, као и тенкове и авионе. Блуте наглашава да би слање војника могло додатно ојачати преговарачку позицију Пјонгјанга у добијању још напредније војне технологије, нарочито у области вођења ракета.
Док САД и њихови западни савезници изражавају забринутост због присуства севернокорејских трупа у Украјини, стручњаци сматрају да ових 10.000 војника вероватно неће значајно променити ток рата. Према проценама украјинског Генералштаба, Русија свакодневно губи више од 1.000 војника, што значи да би севернокорејски војници попунили губитке за само недељу дана. Ипак, постоји могућност да ће Русија затражити додатно људство из Северне Кореје уколико овај почетни контингент буде успешан.
Док се свет суочава са новим фазама сукоба у Украјини, постаје јасно да ће продубљивање односа између Русије и Северне Кореје играти све значајнију улогу на глобалној политичкој сцени, а овај савез би могао имати дугорочне последице не само по рат у Украјини, већ и по ширу геополитичку равнотежу моћи у свету.