Кисинџер и Украјина: Тежак пут ка миру

Док одјеци артиљерије и ракетних напада одзвањају украјинским равницама, некада просперитетна нација клизи ка ивици пропасти. Градови су претворени у згаришта, губици су запањујући - безбројни изгубљени животи, уништени снови, расељене породице. 

У светлу ове трагедије, човек не може а да се не осврне на мудрост Хенрија Кисинџера, човека чије разумевање Русије, њених амбиција и природе глобалне геополитике обухвата генерације искусних стратега чије знање и мудрост је обликовао у једном од најгенијалнијих умова у историји човечанста и са правом био називан велемајстором над велемајсторима геополитичке игре према којој шах личи на домине.

Кисинџеров контроверзни предлог мира

У мају 2022. године, на Светском економском форуму у Давосу, Кисинџер је предложио решење које су многи сматрали контроверзним: преговарачки мир у којем би Украјина уступила део своје територије Русији како би зауставила крвопролиће. 

"Чини се да Кисинџеров календар није 2022. већ 1938," одговорио је тада председник Володимир Зеленски, поредећи Кисинџеров став са Минхенским споразумом из 1938, који је довео до попуштања пред Хитлером. Михајло Подољак, главни саветник Зеленског, одбацио је ову идеју као покушај "умиривања агресора". Слични су били и коментари других званичника, неспособних да прихвате идеју жртвовања територије за мир.

Суочавање с бруталним реалностима рата

Међутим, како стојимо на крају 2024. године, суочени с бруталним реалностима рата, морамо се запитати: да ли је Украјина пропустила свој тренутак? Да ли је мудрост овог искусног државника могла спречити страшне губитке које сада трпи украјински народ? 

Украјинска војска је данас у повлачењу на свим фронтовима, суочена с непријатељем који је далеко боље организован, опремљен и дубоко укорењен него што је то био случај на почетку рата 2022. године. Руска војна индустрија функционише у невиђеном капацитету, производећи савремене и иновативне системе наоружања који се одмах примењују на бојном пољу. У међувремену, украјинске индустријске способности су потпуно уништене, остављајући нацију у економској руини.

Тешка ситуација у Украјини и подршка међународне заједнице

Бивши саветник председника Украјине, Алексеј Арестович, недавно је изнео суморну слику: са само 9 милиона радно и војно способних људи, Украјина једноставно нема капацитет да одржи функције државе ове величине, чак ни у мирнодопским условима. То је далеко од ситуације пре инвазије, када је украјинско становништво и радна снага била далеко већа и робуснија.

 Међународна заједница, некада одлучна у својој подршци, сада колеба. Немачка је обуставила испоруке тешког наоружања, а у америчком политичком дискурсу све више доминирају гласови који преиспитују вредност даље помоћи. Чини се да чак и најоданији украјински савезници преиспитују своје обавезе.

Распад јединства Запада и јачање Русије

Некада славна јединственост Запада се распада, а реалност дуготрајног рата постаје очигледна. Русија, економски и политички стабилна, наставља да напредује, док њена ратна машина производи брзином која до сада није виђена. У поређењу са тим, Украјина се буквално распада.

Кисинџерово разумевање Русије и прагматизам

Кисинџерово разумевање Русије, њене историје, њених амбиција и њене издржљивости, никада није било доведено у питање до тренутка када су многи у Украјини и источним НАТО земљама старог мудраца прогласили за "сенилног старца којег је прегазило време".

Деценијама је маневрисао кроз опасне воде Хладног рата, увек свестан московске стратегије дугорочне игре. Његово веровање да Украјина треба да тежи раном миру није било засновано на слабости, већ на прагматизму. У својој дугој каријери, Кисинџер је разумео једну ствар: Русија се ретко повлачи и никада не блефира. То је нација обликована вековима сукоба, са политичком културом која вреднује снагу и издржљивост изнад свега. Победити Русију у исцрпљујућем рату је немогуће, а Кисинџер је то знао.

Зеленски и тим суочени с великим изазовима

Гледано уназад, Зеленски и његов тим, иако храбри и одлучни, били су геополитички почетници. Нису имали ни искуство ни дубину разумевања коју је Кисинџер носио са собом. У великој игри глобалне моћи, били су деца која су се играла међу гигантима, суочени са Русијом која се за овај тренутак припремала годинама. 

Кисинџер, насупрот томе, видео је рат онаквим какав јесте: не борбу за територију, већ за саму душу и будућност Евроазије, а последице пораза Украјине одјекнуће широм света. Биће то ударац глобалном систему какав није виђен никада у историји и који је могао да лако буде избегнут.

Пут до победе или повратак за преговарачки сто?

Како украјинске снаге настављају да попуштају, а њени градови тону у пепео под немилосрдним руским бомбардовањем, једно питање се намеће: постоји ли уопште пут до победе?

Историја не пружа много утехе. Ниједна нација, која је економски, политички и војно ослабила, никада није победила у рату против силе величине Русије. Свет се променио, а Украјина је вероватно изгубила своју једину прилику да не изађе као тотални губитник из непотребног сукоба и да сачува мир, а можда и територијалну целовитост.

Могући излаз из ситуације

Шта је онда најлогичнији пут деловања? У стварности, можда постоји само један, уз велико можда јер се и тај пут затвара полако али сигурно: повратак за преговарачки сто, где Украјина можда може спасити оно што је остало од њеног суверенитета, али свакако зауставити даље крвопролиће и уништавање људских живота и инфраструктуре. 

То можда неће бити победа о којој је Зеленски сањао, али би могло поштедети нацију даљег уништења. Алтернатива је бесконачни рат који води само у више патње, више губитака и нажалост коначни слом Украјине као функционалне државе.

Кисинџерова мудрост у тешким временима

Кисинџеров савет, некада одбачен, сада одјекује снажно. Његово знање о Русији, изграђено кроз деценије дипломатије, није било засновано на осећањима, већ на хладној, суровој реалности. Можда ће доћи тренутак када ће Украјина, рањена и сломљена, морати да послуша мудрост старог државника, оног који је разумео границе жеља малих, бруталност моћи великих и сурови рачун рата. 

Када тај тренутак дође услови ће сигурно бити они које Русија постави и много гори од оних договорених, па одбачених од Украјине, у Истанбулу. Што рат буде дуже трајао Руски захтеви ће бити већи. У најгорој опцији и коначници, до које може доћи ако Украјина доживи тотални слом, онај који буде потписивао безусловну капитулацију под формом мировног уговора потписаће празне папире које ће Кремљ по сопственом нахођењу да попуни.

Многи данас питају све оне који су Кисинџера називали "сенилним старцем којег је прегазило време", да ли је он ипак пророчански предвидео шта ће се догодити на крају и понудио свима решење које би спречило трагедију која се одвија пред очима света.