Rat, mir, Kisindžer i Ukrajina: Propuštena šansa za spas Kijeva
U ratu u kojem artiljerija i raketni napadi ne prestaju, Ukrajina se suočava s katastrofalnim gubicima i razaranjem. Dok gradovi postaju zgarišta, a snovi nestaju, postavlja se ključno pitanje: da li je Ukrajina propustila svoju šansu? Pokojni Henri Kisindžer, poznati državnik, dao je predlog kako da se reši problem, ali je to izazvalo oštre kritike, odbijanje, pa čak i otvoreno vređanje starog doajena međunarodne politike od strane mnogih koji su smatrali da ga je vreme pregazilo. Međutim, s brutalnim realnostima rata, njegovi saveti možda postaju sve relevantniji, dok se ukrajinske snage povlače pred moćnom ruskom vojnom mašinerijom.
Kisindžer i Ukrajina: Težak put ka miru
Dok odjeci artiljerije i raketnih napada odzvanjaju ukrajinskim ravnicama, nekada prosperitetna nacija klizi ka ivici propasti. Gradovi su pretvoreni u zgarišta, gubici su zapanjujući - bezbrojni izgubljeni životi, uništeni snovi, raseljene porodice.
U svetlu ove tragedije, čovek ne može a da se ne osvrne na mudrost Henrija Kisindžera, čoveka čije razumevanje Rusije, njenih ambicija i prirode globalne geopolitike obuhvata generacije iskusnih stratega čije znanje i mudrost je oblikovao u jednom od najgenijalnijih umova u istoriji čovečansta i sa pravom bio nazivan velemajstorom nad velemajstorima geopolitičke igre prema kojoj šah liči na domine.
Kisindžerov kontroverzni predlog mira
U maju 2022. godine, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Kisindžer je predložio rešenje koje su mnogi smatrali kontroverznim: pregovarački mir u kojem bi Ukrajina ustupila deo svoje teritorije Rusiji kako bi zaustavila krvoproliće.
"Čini se da Kisindžerov kalendar nije 2022. već 1938," odgovorio je tada predsednik Volodimir Zelenski, poredeći Kisindžerov stav sa Minhenskim sporazumom iz 1938, koji je doveo do popuštanja pred Hitlerom. Mihajlo Podoljak, glavni savetnik Zelenskog, odbacio je ovu ideju kao pokušaj "umirivanja agresora". Slični su bili i komentari drugih zvaničnika, nesposobnih da prihvate ideju žrtvovanja teritorije za mir.
Suočavanje s brutalnim realnostima rata
Međutim, kako stojimo na kraju 2024. godine, suočeni s brutalnim realnostima rata, moramo se zapitati: da li je Ukrajina propustila svoj trenutak? Da li je mudrost ovog iskusnog državnika mogla sprečiti strašne gubitke koje sada trpi ukrajinski narod?
Ukrajinska vojska je danas u povlačenju na svim frontovima, suočena s neprijateljem koji je daleko bolje organizovan, opremljen i duboko ukorenjen nego što je to bio slučaj na početku rata 2022. godine. Ruska vojna industrija funkcioniše u neviđenom kapacitetu, proizvodeći savremene i inovativne sisteme naoružanja koji se odmah primenjuju na bojnom polju. U međuvremenu, ukrajinske industrijske sposobnosti su potpuno uništene, ostavljajući naciju u ekonomskoj ruini.
Teška situacija u Ukrajini i podrška međunarodne zajednice
Bivši savetnik predsednika Ukrajine, Aleksej Arestovič, nedavno je izneo sumornu sliku: sa samo 9 miliona radno i vojno sposobnih ljudi, Ukrajina jednostavno nema kapacitet da održi funkcije države ove veličine, čak ni u mirnodopskim uslovima. To je daleko od situacije pre invazije, kada je ukrajinsko stanovništvo i radna snaga bila daleko veća i robusnija.
Međunarodna zajednica, nekada odlučna u svojoj podršci, sada koleba. Nemačka je obustavila isporuke teškog naoružanja, a u američkom političkom diskursu sve više dominiraju glasovi koji preispituju vrednost dalje pomoći. Čini se da čak i najodaniji ukrajinski saveznici preispituju svoje obaveze.
Raspad jedinstva Zapada i jačanje Rusije
Nekada slavna jedinstvenost Zapada se raspada, a realnost dugotrajnog rata postaje očigledna. Rusija, ekonomski i politički stabilna, nastavlja da napreduje, dok njena ratna mašina proizvodi brzinom koja do sada nije viđena. U poređenju sa tim, Ukrajina se bukvalno raspada.
Kisindžerovo razumevanje Rusije i pragmatizam
Kisindžerovo razumevanje Rusije, njene istorije, njenih ambicija i njene izdržljivosti, nikada nije bilo dovedeno u pitanje do trenutka kada su mnogi u Ukrajini i istočnim NATO zemljama starog mudraca proglasili za "senilnog starca kojeg je pregazilo vreme".
Decenijama je manevrisao kroz opasne vode Hladnog rata, uvek svestan moskovske strategije dugoročne igre. Njegovo verovanje da Ukrajina treba da teži ranom miru nije bilo zasnovano na slabosti, već na pragmatizmu. U svojoj dugoj karijeri, Kisindžer je razumeo jednu stvar: Rusija se retko povlači i nikada ne blefira. To je nacija oblikovana vekovima sukoba, sa političkom kulturom koja vrednuje snagu i izdržljivost iznad svega. Pobediti Rusiju u iscrpljujućem ratu je nemoguće, a Kisindžer je to znao.
Zelenski i tim suočeni s velikim izazovima
Gledano unazad, Zelenski i njegov tim, iako hrabri i odlučni, bili su geopolitički početnici. Nisu imali ni iskustvo ni dubinu razumevanja koju je Kisindžer nosio sa sobom. U velikoj igri globalne moći, bili su deca koja su se igrala među gigantima, suočeni sa Rusijom koja se za ovaj trenutak pripremala godinama.
Kisindžer, nasuprot tome, video je rat onakvim kakav jeste: ne borbu za teritoriju, već za samu dušu i budućnost Evroazije, a posledice poraza Ukrajine odjeknuće širom sveta. Biće to udarac globalnom sistemu kakav nije viđen nikada u istoriji i koji je mogao da lako bude izbegnut.
Put do pobede ili povratak za pregovarački sto?
Kako ukrajinske snage nastavljaju da popuštaju, a njeni gradovi tonu u pepeo pod nemilosrdnim ruskim bombardovanjem, jedno pitanje se nameće: postoji li uopšte put do pobede?
Istorija ne pruža mnogo utehe. Nijedna nacija, koja je ekonomski, politički i vojno oslabila, nikada nije pobedila u ratu protiv sile veličine Rusije. Svet se promenio, a Ukrajina je verovatno izgubila svoju jedinu priliku da ne izađe kao totalni gubitnik iz nepotrebnog sukoba i da sačuva mir, a možda i teritorijalnu celovitost.
Mogući izlaz iz situacije
Šta je onda najlogičniji put delovanja? U stvarnosti, možda postoji samo jedan, uz veliko možda jer se i taj put zatvara polako ali sigurno: povratak za pregovarački sto, gde Ukrajina možda može spasiti ono što je ostalo od njenog suvereniteta, ali svakako zaustaviti dalje krvoproliće i uništavanje ljudskih života i infrastrukture.
To možda neće biti pobeda o kojoj je Zelenski sanjao, ali bi moglo poštedeti naciju daljeg uništenja. Alternativa je beskonačni rat koji vodi samo u više patnje, više gubitaka i nažalost konačni slom Ukrajine kao funkcionalne države.
Kisindžerova mudrost u teškim vremenima
Kisindžerov savet, nekada odbačen, sada odjekuje snažno. Njegovo znanje o Rusiji, izgrađeno kroz decenije diplomatije, nije bilo zasnovano na osećanjima, već na hladnoj, surovoj realnosti. Možda će doći trenutak kada će Ukrajina, ranjena i slomljena, morati da posluša mudrost starog državnika, onog koji je razumeo granice želja malih, brutalnost moći velikih i surovi račun rata.
Kada taj trenutak dođe uslovi će sigurno biti oni koje Rusija postavi i mnogo gori od onih dogovorenih, pa odbačenih od Ukrajine, u Istanbulu. Što rat bude duže trajao Ruski zahtevi će biti veći. U najgoroj opciji i konačnici, do koje može doći ako Ukrajina doživi totalni slom, onaj koji bude potpisivao bezuslovnu kapitulaciju pod formom mirovnog ugovora potpisaće prazne papire koje će Kremlj po sopstvenom nahođenju da popuni.
Mnogi danas pitaju sve one koji su Kisindžera nazivali "senilnim starcem kojeg je pregazilo vreme", da li je on ipak proročanski predvideo šta će se dogoditi na kraju i ponudio svima rešenje koje bi sprečilo tragediju koja se odvija pred očima sveta.