Лавров дао одговор на кључно питање: Ево да ли ће доћи до прирмрја са Украјином

 Уместо тога, Москва жели правно обавезујући споразум за дуготрајан мир који би гарантовао безбедност Русије и њених суседа, изјавио је у четвртак шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.

"Примирје је пут који не води никуда", рекао је Лавров, додајући да Москва сматра да би Запад искористио такво примирје за додатно наоружавање Украјине.

"Потребни су нам коначни правни споразуми који ће учврстити све услове како би се гарантовала безбедност Руске Федерације и, наравно, легитимни безбедносни интереси наших суседа", навео је Лавров и додао да Москва жели да правни документи буду састављени тако да осигурају "немогућност кршења тих споразума".

Прошлог месеца, агенција Реутерс објавила је да је руски председник Владимир Путин отворен за преговоре о примирју у Украјини са новоизабраним председником САД Доналдом Трампом, али да искључује било какве веће територијалне уступке. Путин инсистира да Кијев одустане од својих тежњи за чланство у НАТО.

Путин је прошле недеље изјавио да је спреман на компромис у вези с Украјином током евентуалних разговора с Трампом о окончању рата, али да не постоје услови за отварање преговора с украјинским властима.

"Русија је спремна на сарадњу с новом администрацијом Доналда Трампа како би унапредила односе, уколико САД има озбиљне намере, али је на Вашингтону да направи први корак", поручио је Лавров.

Руски председник је рекао да је сукоб комплексан и да је "тешко и бесмислено нагађати о будућности, (али) ми се померамо ка испуњавању наших првобитних циљева које смо поставили на почетку специјалне војне операције."

Трамп, који је више пута изјавио да ће зауставити рат, рекао је у недељу да Путин жели да се састане с њим. Русија, с друге стране, тврди да није било контакта с долазећом Трамповом администрацијом.

Трампов амбасадор у Украјини, пензионисани генерал Кит Келог, почетком јануара ће отпутовати у Кијев и неколико других европских престоница док нова администрација буде радила на брзом окончању рата између Русије и Украјине, према наводима два извора упозната с плановима тог путовања.

"Заиста се надам да ће се администрација господина Трампа, укључујући господина Келога, позабавити главним узроцима овог сукоба. Ми смо увек спремни за консултације", рекао је Лавров.

Путин тврди да је "арогантни Запад, предвођен Сједињеним Америчким Државама", игнорисао руске постсовјетске интересе, од 2014. године покушавао да привуче Украјину у своју орбиту, а затим је искористио да преко ње води рат ради слабљења и уништења Русије.

Након што је проруски председник 2014. године свргнут револуцијом познатом као "Евромајдан", Русија је анектирала Крим, а проруски сепаратисти сукобили су се с украјинским оружаним снагама.

Запад, међутим, тврди да рат представља руски империјалистички покушај освајања територије, што је додатно ојачало НАТО и ослабило Русију.

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је у недељу да је чланство Украјине у НАТО "оствариво", али да ће Кијев морати да уложи додатне напоре како би убедио савезнике да се то заиста догоди.

Москва тврди да је могућност чланства Украјине у НАТО једно од кључних оправдања за њену инвазију. Русија је изјавила да ће чланство Украјине у НАТО онемогућити било какав мировни споразум.