"Морамо да будемо спремни за рат" Објављено где би могао да почне сукоб Русије и НАТО - ово су жаришта и ЛИНИЈЕ ФРОНТА (МАПА)

То наводи "Њузвик", који је објавио мапе потенцијалних жаришта у случају да Москва ратне планове настави да спроводи даље по Старом континенту.

Подсећа се да је Борис Писторијус, министар одбране Немачке, у једном интервјуу казао да би Путин "можда чак напао и земљу чланицу НАТО" и упутио упозорење Бундестагу.

- Морамо да будемо спремни за рат до 2029. - поручио је тада Писторијус немачком парламенту.

Бруно Кал, шеф спољне обавештајне службе те земље, придружио се тој изјави Писторијуса, рекавши се Москва "спрема за рат са Западом".

Русија је рат с Украјином већ стављала у контекст посредничког рата Москве и НАТО, али по Члану 5 Повеље Северноатлантског савеза колективни оружани одговор Алијансе може да буде изазван само нападом неке земље на једну од чланица, иако није јасно да ли се ту рачунају и хибридни напади.

- Постоји мало сумње око тога да ће Путин наставити да агресивно следи своје интересе у Европи, а посебно у источној Европи. Ако постоји фактор који је мотивисао Путина у последњи 25 година, то је било проширење НАТО. Он ће се трудити да искористи сваку пукотину како би ширио руски утицај у региону - казао је за Њузвик Вилијам Мак, професор политичких наука америчког Норт сентрал колеџа.

Подсећа се да је Карл-Оскар Болин, шведски министар цивилне одбране, изјавио је да би "рат могао да дође у Шведску", а главнокомандујући војске Микаел Биден, упозорио је Швеђане да се "ментално спреме" за сукоб.

На Њузвиковој мапи види се да би потенцијални фронт могао да буде на североистичном крилу НАТО, које обухвата око 1.336 километара дугу границу коју Шведској суседна Финска дели са Русијом.

Финска је од прошле године чланица НАТО и већ је оптуживала Москву за изазивање мигрантске кризе на тој граници.

Генерал-пуковник Јирген-Јоаким фон Зандрарт, бивши шеф Мултинационалних североисточних снага НАТО, раније је изјавио за Њузвик да Москва располаже са "више опција" за тестирање кохезије унутар Алијансе, укључујући "ограничена отимања земље".

- Када причамо о потенцијалним жариштима, балтичке државе представљају важан случај за тестирање снаге НАТО одвраћања. Естонија, Летонија и Литванија имају велике руске популације, што је обично важан мотивациони фактор Путиновог интервенционизма - навео је Мак.

У фебруару ове године естонска спољна обавештајна служба објавила је да би НАТО "могао да се сучели са масовном војском у совјетском стилу у наредних десет година", уколико Москва успе да реформише армију.

Литванија поставила "змајеве зубе"

Суседна Литванија је поставила бетонске антитенковске пирамиде, познате као "змајеви зуби" близу руске ексклаве Калињинград, што је стратешки значајно за било какав могући сукоб између Москве и Алијансе.

На Њузвиковој мапи види се и коридор Сувалки, који би могао да буде прва тачка контакта уколико Русија на било који начин крене на НАТО, зато што он раздваја Калињијнград од Белорусије.

У ексклави на Балтичком мору распоређено је на хиљаде руских војника, као и напредни борбени авиони и нуклеарно оружје, а то је и једина путна или железничка веза Пољске и централне Европе са балтичким државама.

На мапи се види и коридор кроз јужну Украјину до Придењестровља, чије је успостављање у априлу 2022, убрзо након почетка рата у Украјини, помињао Рустам Минекајев, један од руских војних команданата.

Њузвик