МОСКВА СПРЕМНА ЗА РАТ СА НАТО, КИЈЕВ ЗАПРЕТИО БРИСЕЛУ: Оружје и даље испред дипломатије у Украјини, Вашингтон најављује нова превирања у Русији

Политичке и дипломатске активности везане за сукоб у Украјини, током протекле недеље углавном су биле фокусиране на изналажење решења за помоћ Кијеву у контраофанзиви која је дала мале резултате на терену, као и на релације НАТО и ЕУ према сукобљеним странама. Међутим, догађај који је бацио у сенку све друге, дефинитивно је био покушај оружане побуне у Русији на челу са шефом Вагнера, Јевгенијем Пригожином.

Европска унија је почетком недеље саопштила да је спремна да предложи пакет финансијске помоћи од око 50 милијарди евра за подршку Украјини, док та земља у контраофанзиви покушава да поврати своју територију изгубљену у руској инвазији. Предлог Европске комисије, треба да помогне финансирању текућих расхода украјинске владе и покрије трошкове хитне обнове, саопштили су извори упознати са планом. Европска комисија ће понудити помоћ у виду грантова, концесионих зајмова и гаранција.

С друге стране, Савет Европске уније усвојио је 11. пакет санкција против Русије, са циљем да се сузбије заобилажење рестриктивних мера које су досад уведене.   

- Данашњи пакет повећава наш притисак на Русију и Путинову ратну машинерију. Решавањем заобилажења санкција, максимизираћемо притисак на Русију тако што ћемо јој додатно ускратити ресурсе који су јој тако очајнички потребни да би јој омогућили да настави свој незаконити рат против Украјине - поручио је високи представник Европске уније за спољну политику Жозеп Борељ.

Као одговор, Москва је значајно проширила списак представника ЕУ, којима је забрањен улазак у земљу.

- Европска унија наставља да покушава да изврши притисак на Русију путем једностраних рестриктивних мера. Москва сматра да је усвајање 11. пакета санкција ЕУ нелегитимно и да подрива међународно-правне прерогативе Савета безбедности Уједињених нација - наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Русије.

Узвратним санкцијама Москве обухваћени су представници безбедосних структура, државних и комерцијалних организација земаља ЕУ, грађани чланица ЕУ, који су умешани у пружање војне помоћи Кијеву.

Председник Украјине, Володимир Зеленски, саопштио је да би преговори о чланству Украјине у ЕУ требало да почну ове године.

- Ове године је циљ да почнемо преговоре о чланству. Украјина ће свакако урадити свој део посла - поручио је Зеленски.

Председница Европске комисије, Урсула фон дер Лајен, нимало не сумња да ће се Украјина једног дана придружити Европској унији.

- Украјинци нам говоре да када замишљају своју будућност виде европску заставу како се вијори над њиховим градовима. Не сумњам да ће Украјина бити део наше Уније - рекла је Фон дер Лајен у Лондону на конференцији о обнови Украјине.

И САД су саопштиле да су спремне да пошаљу још 1.3 милијарде вредну помоћ Украјини за реконструкцију енергетске мреже и модернизацију лука, железница и друге инфраструктуре, рекао је амерички државни секретар, Ентони Блинкен.

Велика Британија, Сједињене Државе и Европска унија обећале су више милијарди долара помоћи Кијеву на другој Међународној конференцији о обнови Украјине, а британски премијер, Риши Сунак, покренуо је оквир ратног осигурања како би покушао да подстакне компаније на улагања.

- Кључ опоравка је постављање темеља Украјине како би она напредовала као сигурна, независна држава у потпуности интегрисана с Европом и повезана с тржиштима широм света - рекао је Блинкен на конференцији у Лондону. 

Међутим, након што је пре две недеље Џозеф Бајден поручио Кијеву да неће бити попуста за чланство у НАТО, тако је и генерални секретар Алијансе, Јенс Столтенберг, дефинитивно распршио снове Украјине за брзо чланство у овој војној организацији. Столтенберг је изјавио да лидери Северноатланске алијансе неће званично позвати Украјину да постане њихов члан, на Самиту у Виљњусу 11. и 12. јула.

- На Самиту у Вилњусу, али и током припрема Самита, нећемо разговарати о званичном позиву - рекао је Столтенберг новинарима након сусрета са немачким канцеларом, Олафом Шолцом, у Берлину, додавши да ће лидери разговарати о томе како приближити Украјину ка чланству у НАТО. 

Из Кијева је потом стигло упозорење да пошто нема безбедносних гаранција од НАТО, да је украјина спремна да произведе нуклеарну бомбу.

- Против нас је већ примењено нуклеарно оружје. Које ми после тога имамо варијанте за заштиту? Или нас треба за дан примити у НАТО, што је једна гаранција, или ћемо ми онда да направимо нуклеарно оружје, зато што других гаранција нема - нагласио је Алексеј Арестович, бивши саветник председника Украјине, Володимира Зеленског.

Да се нешто спрема, открио је и директор Спољне обавештајне службе Руске Федерације, Сергеј Наришкин, изјавивши да су се појавиле информације које указују да Кијев може да настави да ради на стварању "прљаве нуклеарне бомбе" – муниције пуњене експлозивом и радиоактивним супстанцама, чија експлозија доводи до загађивања огромне територије радијацијом.

Према саопштењу, Спољна обавештајна служба Русије добила је информације да је Државна инспекција за нуклеарна питања Украјине послала на прераду партију употребљеног горива са Ровенске нуклеарне електране. Како се наводи, два специјална контејнера превезена су у складиште за чување искоришћеног нуклеарног горива у Чернобиљу.

Такође, Москва је упозорила НАТО да не прави грешке и не распоређује трупе НАТО у Украјини, пошто би то могло да има опасне последице.

- Ако то ураде, то ће бити огромна, историјска грешка. Зато снажно упозоравамо САД, које контролишу НАТО. Без обзира ко говори у име ових земаља, бивши или садашњи званичници, све се одлучује у Вашингтону. Зато снажно упозоравамо Вашингтон на даље неуспехе, на даље грешке које би могле имати опасне последице. Не сме бити НАТО трупа у Украјини - рекао је заменик руског министра спољних послова, Сергеј Рјабков.

На изјаве из Брисела да се НАТО противи замрзавању конфликта у Украјини, реаговао је шеф руске дипломатије, Сергеј Лавров, констатујући да то значи рат.

- Ако НАТО преко Столтенберга поново изјављује да је против замрзавања, како кажу, конфликта у Украјини, онда значи да желе да ратују. Нека ратују, ми смо за то спремни - рекао је Лавров на конференцији за новинаре после министарског састанка држава-чланица ОДКБ.

У међувремену, CNN је објавио, позивајући се на наводе неколико званичника, да су украјински западни партнери незадовољни током контраофанзиве коју спроводи Кијев.

- Контраофанзива не испуњава очекивања ни на једном фронту - рекао је један од неименованих извора CNN. 

САД и њихови савезници ће вероватно сачекати бар до јула за потпунију процену напретка контраофанзиве која је постепено покренута током последњих неколико недеља и која се сматра кључном за одређивање ко ће на крају победити у рату.

Реаговао је Володимир Зеленски, апелујући да се Украјини хитно испоруче авиони Ф-16 америчке производње. Говорећи о потенцијалном завршетку рата, казао је да су "победе на бојном пољу неопходне" и да Украјина никада неће сести за сто, ко год био председник у Москви, ако Русија остане на територији Украјине.

- Без обзира колико да напредујемо у нашој контраофанзиви, нећемо пристати на замрзнути сукоб, јер је то рат, то је бесперспективан развој догађаја за Украјину - казао је Зеленски.

Наде Украјине на добитак на бојном пољу на тренутак је подигла оружана побуна у Русији, на челу са Јевгенијем Пригожином, чији се поход на иницијативу председника Белорусије, Александра Лукашенка, зауставио на 200 км од Москве.

Председник Зеленски је изјавио да је побуна паравојне групе Вагнер у Русији разоткрила потпуни хаос у земљи. 

- Данас свет може да види да господари Русије не контролишу ништа -  истакао је Зеленски у видео обраћању нацији, наводећи да то значи одсуство било какве предвидљивости.

Светник Кабинета украјинског председника, Михаил Подољак, изразио је разочарање поступком Пригожина, да обустави поход на Москву.

- Феноменалан избор Пригожина. Умало сте анулирали Путина, преузели контролу од централних власти, стигли до Москве и одједном, повлачите се. Зато што је један врло конкретан посредник са сумњивом репутацијом (Лукашенко) обећао безбедносне гаранције од особе (Путин) која је ујутро наредила да вас уништи. А због страха који је Путинова елита доживела у протекла 24 сата, овај налог ће свакако бити извршен - констатовао је Подољак. 

Он је закључио да иако не без користи, Пригожин понизио Путина/државу и показао да више нема монопол на насиље.

И западни лидери су помно пратили ситуацију у Русији, те је амерички председник Бајден разговарао са Ришијем Сунаком, Емануелом Макроном и Франком-Валтером Штајнмајером. 

- Лидери су разговарали о ситуацији у Русији. Такође су потврдили своју непоколебљиву подршку Украјини - наводи се у саопштењу Беле куће.

Претходно је британски премијер, Риши Сунак, позвао је Кремљ и шефа Вагнера, "да буду одговорни и да заштите цивиле", као и да Лондон "будно прати ситуацију на терену".

- У контакту смо са нашим савезницима. Најважнија ствар коју бих поручио је да све стране буду одговорне и да штите цивиле, и то је отприлике онолико колико могу да кажем у овом тренутку - додао је он.

Пратећи дешавања у Русији, а у страху од евентуалног нуклеарног инцидента, дошло је до неформалних контаката између НАТО и руског Министарства одбране у вези покушаја побуне Вагнера, објавила је римска Република. Пажња НАТО је била усмерена на више од 1.400 нуклеарних бојевих глава које је могуће моментално употребити. НАТО желео да одмах јасно стави до знања да његове снаге немају никакву улогу у акцијама које се побуњеници усуђују да предузму.

Ипак, према изворима листа Њујорк тајмс, амерички обавештајци су добили "довољно сигнала" који указују да се припрема побуна, али нису знали природу планова Пригожина и конкретан тренутак њиховог спровођења. Током протекле две недеље, обавештајне агенције су обавестиле Белу кућу, као и званичнике Стејт департмента, Пентагона и Конгреса о развоју догађаја. Амерички званичници су одлучили да не објаве те податке, јер су се плашили да ће их Русија оптужити за планирање државног удара. Поред тога они нису желели да помажу руским властима, стоји у тексту Њујорк тајмса.

Потом се огласио и државни секретар САД, Ентони Блинкен, изјавом да превирања изазвана побуном Вагнера у Русији можда још нису завршена, додавши и да би могла да потрају и наредних недеља или месеци.

Он је у интервјуу за америчке медије, CNN, АБЦ и ЦБС, рекао да је побуна била "директан изазов за Путинов ауторитет", као и да је указала на праве пукотине у власти руског председника