НАЈТЕЖА НЕДЕЉА ЗА ВЛАДИМИРА ПУТИНА ОД ПОЧЕТКА РАТА: Сукоб са Шведском и Финском неизбежан?
Путинова специјална операција натерала је НАТО и да пошаље још трупа и оружја у земље чланице у источној Европи и натерала Шведску и Финску да одустану од неутралности и затраже да постану чланице НАТО-а
Претходна седмица није била нимало лака за председника Русије Владимира Путина.
Путин је први пут напустио Русију откако је 24. фебруара отпочела "специјална војна операција" у Украјини, како би побољшао односе са проблематичним централноазијским савезницима. Гледао је како НАТО Москву назива својим главним непријатељем и позива руске комшије Шведску и Финску да приступе савезу.
"РУСИЈА ЈЕ БЕЗБЕДНОСНА ПРЕТЊА ФИНСКОЈ" Финци спремни за рат, стижу и Ф-35, али се Хелсинки једне ствари највише плаши
БУКТИ РАТ МОСКВЕ И СОФИЈЕ: Русија разматра могућност затварања амбасаде у Бугарској, огласио се и Песков
БАЈДЕН БЕСАН ЗБОГ ПУТИНА: Поручио Американцима "Плаћаћете бензин онолико скупо колико буде потребно да Русија НЕ победи Украјину!"
Исто тако, био је принуђен да демантује да су његове трупе поново гађале цивилне циљеве у Украјини...
Супротстављајући се демонстрацији јединства Запада у вези са Украјином на серији самита у Европи ове недеље, Путин је покушао да изведе потезе САД и њених савезника као доказ њихових непријатељских планова, и обећао је да ће кренути офанзивно против руског суседа.
Путин је дуго описивао ширење НАТО ка границама Русије као главну безбедносну пртењу. Потом је послао трупе у Украјину 24. фебруара, истичући блиске војне везе између Кијева и Запада као главни разлог за овакву акцију.
Руска агресија на суседну државу помогла је да се зацементира заједништво запада, а савезници су понудили милијарде долара у оружју и помоћи Кијеву, и наметнули Русији незапамћене санкције, које су удариле главне секторе.л
Путинова специјална операција натерала је НАТО и да пошаље још трупа и оружја у земље чланице у источној Европи и натерала Шведску и Финску да одустану од неутралности и затраже да постану чланице НАТО-а.
На самиту алијансе у Мадриду упућен је и званични позив овим двема државама да се придружи НАТО-у, а Русија је именована "најзначајнијом и директном претњом миру и безбедности земаља чланица".
Путин, који је у среду посетио Туркменистан како би учествао на Каспијском самиту, заједно са представницима три бивше совјетске државе и Ираном, одговорио је на ово речима да су потези НАТО доказали да имају анти-руски фокус, истовремено признајући да је његова акција натерала Запад да се уједини.
На самит у Ашгабату, Путин и други учесници нису помињали рат у Украјини приликом јавних обраћања. У саопцштењу након разговора, они су нагласили свој договор да се забрани приступ било каквој страној војсци на Каспијско море и подвукли обећање да неће нудити своје територије за агресију на другу земљу на њеним обалама.
Током састанка са председнико Ирана Ебрахимом Раисијем, на маргинама самита, Путин је истакао "стратешке везе" између Москве и Техерана.
На конференцији за новинаре у Туркменистану, Путин је истакао да су САД "дуго тражиле спољног непријатеља, претњу која ће им помоћи да окупи савезнике" и додао да "Иран није био довољно добар за такву улогу".
- Дали смо им прилико да уједине своје савезнике - рекао је Путин истичући да је најновија одлука нато доказ да је алијанса реликт Хладног рата који је намењен да служи као инструмент спољној политици САД да задржи своје сателите под контролом".
Пре рата, Русија је инсистирала да јој се гарантује да се НАТО неће проширити на Украјину и друге бивше чланице Совјетског савеза и поништавање распоређивања војног савеза у источној Европи.
Сједињене Америчке Државе и њени савезници су одлучно одбацили захтеве, истичући да је кључни принцип алијансе да је чланство отворено за сваку земљу која испуњава услове и да ниједан аутсајдер нема право вета.
Истовремено, Вашингтон и НАТО понудили су да се разговара о контроли оружја, да се ради на мерама које би изградиле поверење, већу транспарентност и смањене ризика - теме које је Москва одбацила као секундарне у односу на њене главне безбедносне захтеве, пише АП.
До инвазије Кремље је демантовао да планира да нападне, али је упозоравао Запад да би ширење НАТО-а на Украјину или било коју другу бившу совјетску државу "црвена линија" која се не сме прећи.
Путин је истакао да је Запад "очигледно преварио" Москву нудећи усмена обећања током 1990-их да неће ширити НАТО на исток, а затим га проширио да би укључио земље бившег совјетског блока у централној и источној Европи и бивше совјетске републике на Балтику.
У четвртак је љутито говорио о, како је описао, напорима Запада да обесхрабри Украјину да седне за преговарачки сто са Русијом.
- Позиви Украјини да настави да се бори и да напусти преговори потврђују наше уверење да уједињени Запад и НАТО није брига за Украјину и интерес украјинског народа, и њихов циљ је да заштите само своје интересе. Водеће земље чланице НАТО користе народ Украјине да ојачају своју позицију у свету, потврде своје империјалистичке амбиције - рекао је председник Русије.
Коментаришући позив НАТО-а упућен Шведској и Финској, Путин је одбацио појашњење запада - да је тај потез велики пораз за Русију.
- Што се тиче претпоставке да смо се борили против проширења НАТО-а на Украјину, а да сада имамо Шведску и Финску да се позабавимо, иза тога нема никакве суштине, јер за нас улазак Финске и Шведске у НАТО уопште није исто што и потенцијално чланство Украјине - рекао је он.
Он је рекао да Шведска и Финска могу да раде шта хоће, али да ће реаговати по принципу "око за око" уколико дође до распоређивања војних контигената и инфраструктуре и буде територијалних претњи.
Путин је истакао да Русија нема територијалне спорове са тим земљама, за разлику од Украјине, која је објавила намеру да поврати Крим који је Русија анектирала 2014. и поврати контролу у Донбасу.
- Украјина је сасвим друга прича. Они су Украјину претварали у анти-Русију, мост за покушај дестабилизације Русије - рекао је Путин.
Руске војнике који се боре у Украјини називао је херојима који штите безбедност Русије и рекао да ће "специјална војна операција бити настављена" докле год се не испуне циљеви, а то је "ослобађање Донбаса, заштита грађана и стварање услова који ће обезбедити безбедност Русији".
Путин је, попут и његових војних званичника, демантовао да су руске снаге гађале тржни центар у украјинском Кременчуку, говорећи да његова земља не гађа цивилне циљеве и да је тај ваздушни напад био усмерен на складиште оружја у близини.
Али то су оспорили украјински званичници и сведоци, који су рекли да је руска ракета директно погодила тржни центар, убивши најмање 18 људи, ранивши десетине, а да је 20 особа нестало.
Путин је рекао да акције у Украјини "теку по плану" и да "наше снаге иду напред и постижу циљеве који су постављени за одређени период ангажовања", додајући да неће журити са операцијом како би "минимизирао губитке".
