НОВИ УДАРАЦ ЗА ЗЕЛЕНСКОГ: Немачка обуставља велики део финансирања рата у Украјини

Немачка драстично скраћује финансирање рата у Украјини, а нејасно је када ће и како бити спроведено чак 30 већ договорених програма војне помоћи.

Ову бомбастичну информацију први је објавио немачки ФАЗ, а пренели су и бројни други немачки и украјински медији.

С обзиром на то да је Немачка други највећи финансијер ратних активности Кијева после Сједињених Држава, нејасно је да ли ће немачка одлука да преполови планирана средства са 8 милијарди у 2024., на 4 милијарде евра 2025. године натерати режим Владимира Зеленског да тражи мирно решење, или ће се наћи други извори за финансирање бруталног и скупог окршаја.

Одлука Немаца се тумачи као мера штедње, али се јавно објављивање одлука донетих на нивоу канцелара Шолца и министра финансија Линднера поклопило са јавном потврдом теорије да је председник Зеленски лично одобрио преусмеравање гаса Јужног тока.

Из штурих информација о новој политици Немачке према Украјини, може се реконструисати да ће смањење финансирања имати тренутне и драматичне негативне ефекте.

"Апсурдно је да више не испоручујемо резервне делове или да наш Бундесвер не може да добије оно што је испоручио", рекао је Себастијан Шафер из Странке зелених.

"Какав год да буде исход спора око буџета између Министарства одбране, Министарства финансија и Канцеларије канцелара, дугорочна штета Украјини тешко да се може избећи. Значајан део материјала који је износио у мају (вредност: 3,87 милијарди евра) сада је индустрија продала на другом месту и више није доступан за испоруку Украјини ове године", пише Билд.

Оно што је до сада познато јесте да је министар финансија Кристијан Линднер (ФДП) 5. августа послао поверљиво писмо министру одбране Борису Писторијусу (СПД) у којем наводи да Немачка више не може да финансира војну помоћ Украјини.

Линднерова формулација о условима за одмрзавање финансирања помоћи Украјини изгледа као тајна: Министарство финансија је "спремно да одобри ново краткорочно финансирање", али уз услов "конкретног и разумљивог извештавања".

Истовремено, Линднер је свом колеги Писторијусу чак рекао мало заједљиво: "Савезно министарство финансија до сада није добило ни један конкретан извештај. Дакле, ни провере ни одлуке нису донете".

Подела између коалиционих партнера око финансирања украјинских ратних напора је очигледна.

У другом "поверљивом" писму, министар одбране Писторијус оптужио је Линднера да је "променио правила игре након што је утакмица почела" и тиме "угрозио континуитет испоруке оружја Украјини".

Писторијус је ове године планирао да повећа трошкове за 3,87 милијарди евра; 1,3 милијарде евра резервних делова, 600 милиона евра артиљеријске муниције и по пола милијарде евра беспилотних летелица и оклопних возила. Како преноси Билд, поверљиви извори из немачке владе тврде да канцеларија канцелара Шолца подржава ставове министра финансија Линднера. 

У овом тренутку, Линднер тумачи да неће бити прекида финансирања рата у Украјини, јер ће се плаћања вршити коришћењем руских девизних резерви које је Запад замрзнуо након инвазије.

Међутим, иако чланице Г7 већ неко време разговарају о коришћењу руских девизних резерви за финансирање Кијева, није извесно да ће таква одлука заиста бити донета, јер је реч о осетљивом међународно-правном питању, веома осетљивом за позиционирање. западних либералних демократија према остатку света.

Наводно, три министарства – одбране, спољних послова и привреде – успротивила су се обустави финансирања Украјине на састанку иза затворених врата.

ФАЗ, који је први објавио информације које су непријатне за Украјину, наглашава да је одлука немачке владе да замрзне нова издвајања новца за Украјину изазвана штедњом.

Међутим, без обзира да ли је реч о заокрету од срдачне благонаклоности ка уздржаности у односима са режимом Владимира Зеленског, извесно је да Немачка планира радикално смањење издвајања за обрачун са агресором Владимиром Путином.

Не само да су планирали да овогодишњих 8 смање на четири милијарде евра 2025. године, већ намеравају да до 2027. укупан износ смање на десетину.

Потпуно је нереално очекивати да ће, ако Немачка не узврати изузетно позитиван став према Кијеву, било ко ускочити уместо њих јер нико други не може.

Што се тиче финансирања ратних напора Украјине средствима руских девизних резерви, Г7 је пристала да покуша да искористи барем приносе на замрзнуте руске резерве, али ни та одлука није спроведена јер би се могла показати правно спорном.

Уосталом, чак и када би се Украјина финансирала са 50 милијарди евра из приноса на руске девизне резерве, то не би био поклон већ кредит.

Укупно се, наиме, из приноса на руске девизне резерве годишње може пренети око три милијарде евра, па је јасно да се садашњи немачки удео не може заменити овим средствима.

Како год било, стиче се утисак да је кијевски режим освајањем око 1.000 квадратних километара државне територије Русије направио снажан ПР потез, вратио се у жижу међународне јавности и дефинитивно одложио мировне преговоре, али је нејасно да ли је амбициозне војно-пропагандне циљеве Украјинци су усклађивали са финансијерима ратних напора.

Одлука Немачке их је очигледно изненадила, а друге две велике чланице ЕУ – Италија и Француска – имале су у последњих 5 година трагикомичну серију изузетно високих дефицита са којима могу само да обећају велику помоћ, али не могу да је испоруче.

Може ли се идеја о војном маршу на Москву, коју кијевски режим подразумева успешним освајањем малог дела руске територије, третирати као кохерентна идеја ако је неће финансијски подржати најјача европска економија? Чека се реакција Сједињених Држава, које су у све дубљем предизборном политичком хаосу.