Нуклеарна ескалација због слања америчких ракета Украјини: Ово ће се десити када прва падне на руско тло(ФОТО/ВИДЕО)

Овај хипотетички сценарио, који укључује употребу ракета дугог домета и америчку војну инфраструктуру, могао би довести до драматичне ескалације нуклеарног конфликта са потенцијалним глобалним посљедицама. Овај ланац догађаја могао би резултирати ситуацијом која не само да би довела до огромних људских жртава већ би и преобразила планету у готово беживотно место.

Претпоставимо да Украјина, уз америчку техничку подршку, покрене нападе на руске војне и стратешке циљеве. То би изазвало тренутан и бруталан руски одговор, укључујући употребу тактичког нуклеарног оружја против НАТО база у Европи, као део шире стратегије одвраћања. Ови напади би изазвали ланчану реакцију у којој би Сједињене Државе покренуле масивне нуклеарне ударе на руске војне капацитете и урбане центре, циљајући да униште руско војно руководство и постигну доминацију на терену уз што мање жртава.

Активација Периметра ("Деад Ханд")

Један од кључних аспеката овог сукоба је руски систем Периметар, познат и као "Деад Ханд". Овај систем аутоматског нуклеарног одговора развијен је у Совјетском Савезу током Хладног рата као део стратегије нуклеарног одвраћања. Његова основна функција је да осигура одговор на нуклеарни напад чак и ако је политичко и војно руководство земље уништено.

Периметар користи сензоре за праћење нуклеарних експлозија, нивое радијације и прекид комуникација. Ако се детектује значајна претња, систем може аутоматски покренути нуклеарне ударе на циљеве у непријатељској земљи. У тренутку када би већина руских командних и контролних центара била уништена, активирао би се овај аутоматизовани систем, покрећући нуклеарни одговор, чак и без људске интервенције.

Нуклеарна ескалација и глобална нуклеарна размена

У случају масовног америчког напада, руски аутоматизовани систем Периметар би био активиран, покрећући аутоматски нуклеарни одговор чак и ако је руско руководство елиминисано. Ова размена нуклеарних удараца укључивала би стратешке ракете из преосталих силоса, подморница и мобилних лансера, што би довело до потпуног нуклеарног сукоба између Русије и НАТО-а. У овом стадијуму, нуклеарна ескалација би достигла максимум и већи део планете био би захваћен директним ударима и разорном радијацијом.

Употреба Посејдон торпеда и кобалтних бомби

Једна од највећих претњи долази од руских подморница које ће остати у функцији и које носе интерконтиненталне балистичке ракете. Други потенцијални проблем су нове и прерађене подморнице које су опремљене Посејдон торпедима. Посејдон торпеда покрећу нуклеарни реактори што им даје потпуну аутономију кретања. Ови торпеди су дизајнирани да створе нуклеарне цунамије који би преплавили обалне градове, док би кобалтне бомбе узроковале дуготрајан и смртоносан "fallout".

Кобалтни омотач на нуклеарној бојевој глави се приликом детонације претвара у радиоактивне кобалтне честице које вода и ветар изузетно брзо и лако шире даље од места удара и где год падне загађује тло. Кобалтна радијација би знатно продужила трајање контаминације, стварајући зоне смртоносне радијације које би трајале деценијама, можда и вековима ширећи се од обале према унутрашњости стотинама километара.

Ефекти на глобални екосистем: Нуклеарна зима и масовно изумирање

Масовни нуклеарни сукоб би неизбежно изазвао нуклеарну зиму – феномен у којем би огромне количине чађи и прашине, које би настале од пожара након нуклеарних експлозија, блокирале Сунчеве зраке и драматично смањиле глобалну температуру. Овај ефекат би имао катастрофалне последице по фотосинтезу, што би готово тренутно уништило пољопривреду.

Смањена температура и недостатак сунчеве светлости довели би до глобалне глади, док би преостала популација била изложена смртоносним нивоима радијације. Већина виших облика живота, укључујући људе, сисаре, птице и већину копнених биљака, не би преживела ову комбинацију смртоносних фактора.

Да ли би људи могли да преживе?

У оваквом сценарију, преживљавање људске врсте било би немогуће. Они који би преживели почетне нуклеарне ударе, посебно у подземним склоништима, суочили би се са непремостивим препрекама. Радијација би трајала деценијама и вековима, а нуклеарна зима би значила недостатак хране и воде. Глобална инфраструктура би била уништена, комуникационе мреже прекинуте, и било каква организована људска цивилизација престала би да постоји.

Планета Земља као беживотна стена?

Иако планета Земља можда не би постала потпуно беживотна стена, огромна већина сложених облика живота би изумрла. Радијација и нуклеарна зима би девастирали екосистеме, и остали би само нижи облици живота, као што су бактерије, инсекти и неки организми који су екстремофили, односно који могу да преживе у екстремним условима.

Вероватноћа да се ово догоди кроз призму руске историје и менталног склопа руског народа

У анализи вероватноће да би Русија реаговала нуклеарним оружјем на нападе унутар својих граница, важно је сагледати историјске и културне аспекте руске одбране. Русија има дугу традицију жестоког отпора страним освајачима, при чему се народ и војска нису либили да иду до крајњих граница.

Један од најпознатијих примера је из Наполеонове инвазије на Русију 1812. године, када су Руси, повлачећи се, спалили Москву и жртвовали сопствени главни град како би осујетили француске планове.

Слична одлучност се показала током Другог светског рата, посебно у Стаљинградској бици, када су обични грађани и војници наставили да пружају отпор нацистима до последњег даха.

Овај модел понашања се дубоко укоренио у руску историју и свест, при чему је спремност на екстремне жртве у име очувања суверенитета део националног идентитета.

Данашњи руски лидери, укључујући председника Владимира Путина, више пута су изнели сличан став према претњама Русији. На питање о нуклеарном сукобу и могућности тоталног уништења, Путин је неколико пута поновио: "Шта ће нам такав свет у којем нема Русије?" Ова изјава није само реторичка фигура, већ одражава дубоко укорењено уверење да је опстајање Русије важније од опстанака остатка света, чиме би одлука о употреби нуклеарног оружја била логична реакција у очима руског руководства.

Да ли је Вашингтон спреман да игра игру у којој сви губе?

Упркос захтевима Володимира Зеленског и неких екстремних политичара у малим НАТО земљама, Вашингтон је свестан озбиљности ситуације, што откривају и званични документи владе међу којима и Натионал Постуре Review за 2018 годину и последица које би настале ако би прешао црвену линију. Сви су свесни да би нуклеарни сукоб могао бити почетак глобалне катастрофе и апокалипсе.