Nuklearna eskalacija zbog slanja američkih raketa Ukrajini: Ovo će se desiti kada prva padne na rusko tlo(FOTO/VIDEO)

Ovaj hipotetički scenario, koji uključuje upotrebu raketa dugog dometa i američku vojnu infrastrukturu, mogao bi dovesti do dramatične eskalacije nuklearnog konflikta sa potencijalnim globalnim posljedicama. Ovaj lanac događaja mogao bi rezultirati situacijom koja ne samo da bi dovela do ogromnih ljudskih žrtava već bi i preobrazila planetu u gotovo beživotno mesto.

Pretpostavimo da Ukrajina, uz američku tehničku podršku, pokrene napade na ruske vojne i strateške ciljeve. To bi izazvalo trenutan i brutalan ruski odgovor, uključujući upotrebu taktičkog nuklearnog oružja protiv NATO baza u Evropi, kao deo šire strategije odvraćanja. Ovi napadi bi izazvali lančanu reakciju u kojoj bi Sjedinjene Države pokrenule masivne nuklearne udare na ruske vojne kapacitete i urbane centre, ciljajući da unište rusko vojno rukovodstvo i postignu dominaciju na terenu uz što manje žrtava.

Aktivacija Perimetra ("Dead Hand")

Jedan od ključnih aspekata ovog sukoba je ruski sistem Perimetar, poznat i kao "Dead Hand". Ovaj sistem automatskog nuklearnog odgovora razvijen je u Sovjetskom Savezu tokom Hladnog rata kao deo strategije nuklearnog odvraćanja. Njegova osnovna funkcija je da osigura odgovor na nuklearni napad čak i ako je političko i vojno rukovodstvo zemlje uništeno.

Perimetar koristi senzore za praćenje nuklearnih eksplozija, nivoe radijacije i prekid komunikacija. Ako se detektuje značajna pretnja, sistem može automatski pokrenuti nuklearne udare na ciljeve u neprijateljskoj zemlji. U trenutku kada bi većina ruskih komandnih i kontrolnih centara bila uništena, aktivirao bi se ovaj automatizovani sistem, pokrećući nuklearni odgovor, čak i bez ljudske intervencije.

Nuklearna eskalacija i globalna nuklearna razmena

U slučaju masovnog američkog napada, ruski automatizovani sistem Perimetar bi bio aktiviran, pokrećući automatski nuklearni odgovor čak i ako je rusko rukovodstvo eliminisano. Ova razmena nuklearnih udaraca uključivala bi strateške rakete iz preostalih silosa, podmornica i mobilnih lansera, što bi dovelo do potpunog nuklearnog sukoba između Rusije i NATO-a. U ovom stadijumu, nuklearna eskalacija bi dostigla maksimum i veći deo planete bio bi zahvaćen direktnim udarima i razornom radijacijom.

Upotreba Posejdon torpeda i kobaltnih bombi

Jedna od najvećih pretnji dolazi od ruskih podmornica koje će ostati u funkciji i koje nose interkontinentalne balističke rakete. Drugi potencijalni problem su nove i prerađene podmornice koje su opremljene Posejdon torpedima. Posejdon torpeda pokreću nuklearni reaktori što im daje potpunu autonomiju kretanja. Ovi torpedi su dizajnirani da stvore nuklearne cunamije koji bi preplavili obalne gradove, dok bi kobaltne bombe uzrokovale dugotrajan i smrtonosan "fallout".

Kobaltni omotač na nuklearnoj bojevoj glavi se prilikom detonacije pretvara u radioaktivne kobaltne čestice koje voda i vetar izuzetno brzo i lako šire dalje od mesta udara i gde god padne zagađuje tlo. Kobaltna radijacija bi znatno produžila trajanje kontaminacije, stvarajući zone smrtonosne radijacije koje bi trajale decenijama, možda i vekovima šireći se od obale prema unutrašnjosti stotinama kilometara.

Efekti na globalni ekosistem: Nuklearna zima i masovno izumiranje

Masovni nuklearni sukob bi neizbežno izazvao nuklearnu zimu – fenomen u kojem bi ogromne količine čađi i prašine, koje bi nastale od požara nakon nuklearnih eksplozija, blokirale Sunčeve zrake i dramatično smanjile globalnu temperaturu. Ovaj efekat bi imao katastrofalne posledice po fotosintezu, što bi gotovo trenutno uništilo poljoprivredu.

Smanjena temperatura i nedostatak sunčeve svetlosti doveli bi do globalne gladi, dok bi preostala populacija bila izložena smrtonosnim nivoima radijacije. Većina viših oblika života, uključujući ljude, sisare, ptice i većinu kopnenih biljaka, ne bi preživela ovu kombinaciju smrtonosnih faktora.

Da li bi ljudi mogli da prežive?

U ovakvom scenariju, preživljavanje ljudske vrste bilo bi nemoguće. Oni koji bi preživeli početne nuklearne udare, posebno u podzemnim skloništima, suočili bi se sa nepremostivim preprekama. Radijacija bi trajala decenijama i vekovima, a nuklearna zima bi značila nedostatak hrane i vode. Globalna infrastruktura bi bila uništena, komunikacione mreže prekinute, i bilo kakva organizovana ljudska civilizacija prestala bi da postoji.

Planeta Zemlja kao beživotna stena?

Iako planeta Zemlja možda ne bi postala potpuno beživotna stena, ogromna većina složenih oblika života bi izumrla. Radijacija i nuklearna zima bi devastirali ekosisteme, i ostali bi samo niži oblici života, kao što su bakterije, insekti i neki organizmi koji su ekstremofili, odnosno koji mogu da prežive u ekstremnim uslovima.

Verovatnoća da se ovo dogodi kroz prizmu ruske istorije i mentalnog sklopa ruskog naroda

U analizi verovatnoće da bi Rusija reagovala nuklearnim oružjem na napade unutar svojih granica, važno je sagledati istorijske i kulturne aspekte ruske odbrane. Rusija ima dugu tradiciju žestokog otpora stranim osvajačima, pri čemu se narod i vojska nisu libili da idu do krajnjih granica.

Jedan od najpoznatijih primera je iz Napoleonove invazije na Rusiju 1812. godine, kada su Rusi, povlačeći se, spalili Moskvu i žrtvovali sopstveni glavni grad kako bi osujetili francuske planove.

Slična odlučnost se pokazala tokom Drugog svetskog rata, posebno u Staljingradskoj bici, kada su obični građani i vojnici nastavili da pružaju otpor nacistima do poslednjeg daha.

Ovaj model ponašanja se duboko ukorenio u rusku istoriju i svest, pri čemu je spremnost na ekstremne žrtve u ime očuvanja suvereniteta deo nacionalnog identiteta.

Današnji ruski lideri, uključujući predsednika Vladimira Putina, više puta su izneli sličan stav prema pretnjama Rusiji. Na pitanje o nuklearnom sukobu i mogućnosti totalnog uništenja, Putin je nekoliko puta ponovio: "Šta će nam takav svet u kojem nema Rusije?" Ova izjava nije samo retorička figura, već odražava duboko ukorenjeno uverenje da je opstajanje Rusije važnije od opstanaka ostatka sveta, čime bi odluka o upotrebi nuklearnog oružja bila logična reakcija u očima ruskog rukovodstva.

Da li je Vašington spreman da igra igru u kojoj svi gube?

Uprkos zahtevima Volodimira Zelenskog i nekih ekstremnih političara u malim NATO zemljama, Vašington je svestan ozbiljnosti situacije, što otkrivaju i zvanični dokumenti vlade među kojima i National Posture Review za 2018 godinu i posledica koje bi nastale ako bi prešao crvenu liniju. Svi su svesni da bi nuklearni sukob mogao biti početak globalne katastrofe i apokalipse.