ОВАЈ УКРАЈИНСКИ ГРАД ДОЖИВЕЋЕ СУДБИНУ КРИМА И ДОНБАСА? Уводи се руска валута, могућ и нови РЕФЕРЕНДУМ?
Док Кијев тврди да Русија планира референдум, као и оснивање нове републике, тамошње – исто тако нове власти – тврде да тога неће бити.
Окупирани украјински град Херсон на мети је нових напада. Становници града и околног подручја у страху су због рата, али и због предстојећег референдума, у ситуацији која неодољиво "смрди" на Донбас и Крим.
Украјина је рекла да Русија планира да одржи гласање у региону Херсона, што се нашироко посматра као лажни референдум, не би ли покушала да покаже народну подршку стварању новог ентитета званог Народна Република Херсон, док развој догађаја подсећа на онај у ентитетима у источном украјинском региону Донбас, као и на ситуацију са Кримом.
ПРЕДЛОГ АМЕРИКЕ РАЗБЕСНЕО ЗАХАРОВУ: "Русија ће одговорити на све мере, укључујући и идиотске"
"ПОЛОЖИТЕ ОРУЖЈЕ, О ЧЕМУ ДА СЕ ПРЕГОВАРА?" Огласио се Кремљ о ситуацији у Азовстаљу - реаговали и на изјаву Зеленског
"УКРАЈИНИ ЈЕ ПОТРЕБНА ПОМОЋ" Гутереш после састанка са Зеленским проговорио о могућем Трећем светском рату
Паралеле
Рат у Украјини почео је 24. фебруара након што је руски председник Владимир Путин препознао независност сепаратистичких области Доњецк и Лугањск у Донбасу, те послао тамо своје трупе. А претходно је, осам година раније, анектирао Крим.
Анексију је пратила војна интервенција након Украјинске револуције 2014. кад је свргнут проруски председник Украјине Виктор Јанукович. Кримски парламент је расписао референдум у марту те године о свом будућем статусу. То је довело до инсталације проруске владе те објаве независности Крима којег је Русија званично припојила 18. марта.
Протести на Донбасу, попут ових данас у Херсону, почели су у марту 2014. након руске анексије Крима, али су већ у априлу ескалирали у рат између проруских сепаратиста у Донбасу и украјинске владе. Усред конфликта одржан је и референдум – о којем се уназад две-три недеље спекулише у Херсону – на којем је изгласана независност самопроглашених република Доњецк и Лугањск. У септембру је потписан Мински протокол, али су се спорадични сукоби наставили до 2022.
Руско царство
Целокупни развој ситуације у Херсону данас увелике подсећа на кримски и донбашки "рецепт", али ту постоји још једна паралела, везана за наводе о "новом руском царству" које Путин наводно жели да обнови.
Док је подручје које се данас зове Донбас било увелико под контролом Украјинске Козачке (или Запорошке) Републике и турског Кримског Ханата до средине 18. века кад је руско царство освојило Козачки Хетманат и анектирало Ханат. Крим је постао део руског царства 1783. анексијом Ханата.
Херсон, који је основан декретом Катерине Велике у јуну 1778, а именован је по древном грчком граду Херсонесу на Криму, први је – а тренутно и једини велики град који су руске снаге у потпуности заузеле још на почетку рата.
Протести у окупираном граду
Херсон, стратешки важан град са 300.000 људи близу Црног мора, заузет је још почетком марта, како је тада потврдио градоначелник Игор Колихајев, додајући да су се украјинске снаге повукле према Николајеву, граду на северозападу земље.
Колихајев више није градоначелник Херсона. Русија је у уторак инсталирала Александра Кобеца на његово место, док ће регион водити Владимир Салдо.
Док је руско Министарство одбране 15, марта објавило да је преузело пуну контролу над читавом области Херсона, у уторак је саопштено да су њихове снаге "ослободиле" цело подручје на југу Украјине. Руска војска је преузела контролу над Херсонском области на југу земље и азовским делом Запорошке области. У регионима су формиране војно-цивилне управе, почело је емитовање руских ТВ канала и радија, као и обнављање трговинских веза са Кримом.
Окупација је довела до великог протеста становника Херсона који су Руси угушили сузавцима и шок гранатама.
Локалне власти су рекле да је Русија именовала свог градоначелника Херсона након што су њене трупе заузеле седиште администрације у главном граду региона. Неки становници организовали су повремене протесте против окупације, а маса се у среду поновно окупила у центру града.
Украјински председник Володимир Зеленски похвалио је протесте, а убрзо након тога РИА Новости је цитирала безбедносни извор који је рекао да је Украјина испалила три ракете на центар града, али да су руске снаге срушиле две од њих.
Референдум – или не
Док Кијев тврди да Русија планира референдум за Херсон, као и оснивање нове републике, тамошње – исто тако нове власти – тврде да тога неће бити.
- Не планирају се никакви референдуми. Украјински пропагандисти шире лажне информације о стварању Херсонске Народне Републике како би застрашили локално становништво - рекао је заменик председника војно-цивилне администрације овог региона Кирил Стремоусов, додајући да је питање повратка области Херсона под контролу Украјине "искључено".
CNN пише, позивајући се на изјаве више локалних и неколико украјинских званичника да је гласање заказано за 27. април.
Стремоусов је такође најавио да ће Херсонска област прећи на коришћење рубље од 1. маја.
Увод за напад на Одесу
Егзодус из Херсона није само последица најављеног референдума. Руско напредовање у великом пространству села на северу и истоку од града Херсона такође је натерало житеље да крену у правцу севера.
Херсон, град од 300.000 становника у близини Црног мора, северозападно од полуострва Крим, сматра се стратешким јер пружа део копнене везе између Крима и сепаратистичких ентитета у Донбасу. Контрола Херсона такође омогућава Русима да контролишу већи део јужне обале Украјине и потисну на запад према главној луци Одеса.
Московски генерали су рекли да је њихов циљ да погурају из Херсона и заузму Николајев и Одесу, одсецајући Украјину од мора. Али, западне нације су се сјатиле да подрже Кијев, а амерички министар одбране Лојд Остин је раније ове недеље рекао да ће Украјини дати сво оружје које јој је потребно да "победи" у рату и "ослаби" Русију до те мере да не може поново да напада.