ПУТИН КОНАЧНО СКИНУО РУКАВИЦЕ "Немојте да се заваравате, употребићемо НУКЛЕАРНО ОРУЖЈЕ, нестаћете у ПЛАМЕНУ!"

Његова изјава у контексту ових вежби долази у време када се ситуација у Украјини не смирује, већ напротив, постаје све сложенија.

Путинова тврдња да САД користе Украјину као средство за стратешко ослабљивање Русије осветљава ширу слику о томе како Москва тумачи геополитичке потезе Вашингтона и његових савезника.

У основи, Путин верује да америчка политика према Украјини није само питање помоћи Кијеву у суочавању са војном агресијом, већ да је циљ дубљи — покушај да се Русија ослаби на глобалној сцени и да се САД задрже као доминантна сила.

Према Путину, америчке власти улажу све напоре да задрже своје глобално војно-политичко утицајно место, без обзира на цену коју свет плаћа због тога.

Кроз призму ових вежби, „Океан-2024“, Путин указује на то да Русија не седи скрштених руку пред таквим покушајима.

Ове вежбе, пренесене уживо путем руских државних медија, имају двоструки циљ: Показати унутрашњој јавности снагу руске војске, али и послати јасан сигнал међународној заједници о томе да Русија остаје спремна да брани своје интересе, чак и ако то укључује одговор на потенцијалне претње са Запада.

Поред питања украјинске кризе, Путинова реторика је усмерена и на ширу геополитичку слику, укључујући улогу САД као главног играча унутар НАТО-а и ширу политичку стратегију Запада.

Његове изјаве долазе у тренутку када је свет суочен са низом економских, политичких и војних изазова, од којих је највећи управо сукоб у Украјини.

У вези с тиме, руски медији, који преносе ставове о евентуалном повратку Доналда Трампа на политичку сцену, указују да би победа бившег председника САД могла драстично променити баланс снага у свету.

Трамп је познат по свом скептичном ставу према НАТО-у и Европској унији (ЕУ), што би, према тумачењу руских и неких западних медија, могло значити крај западне хегемоније, како политичке, тако и војне.

Европска унија је већ суочена с унутрашњим изазовима, од економске кризе до политичких подела, а потенцијалне промене у америчкој политици могле би додатно уздрмати темеље јединства унутар ЕУ и НАТО савеза.

Занимљив је и став мађарског премијера Виктора Орбана, који је предвидео крај либералне хегемоније Запада до краја године.

Орбанова тврдња да су либералне идеологије довеле до ратова, хаоса и економске дестабилизације широм света одјекује у делу европске јавности која је скептична према садашњој политичкој и економској агенди ЕУ.

Орбан је, познат по својим анти-либералним ставовима, већ дуже време у сукобу с Бриселом око низа питања, укључујући владавину права, имиграцију и европску политику према Русији.

Његово виђење краја либералне хегемоније уклапа се у ширу слику о фрагментацији и променама које се дешавају унутар европске политичке сцене.

Све ово указује на динамичну геополитичку стварност у којој се Европа налази. Европски лидери су већ под притиском да реагују на промене у америчкој политици, док истовремено балансирају између унутрашњих изазова и спољнополитичких ризика.

На крају, не смемо заборавити упозорења која је Владимир Путин упутио Западу у вези са потенцијалним војним сукобом.

У више наврата, Путин је јасно ставио до знања да Русија неће бити пасивни посматрач ако буде нападнута. Најважнија Путинова изјава, која се тиче употребе оружја, гласила је:

„Запад не сме живети у илузији да ће, у случају напада на Русију, наш одговор бити ограничен на конвенционално оружје. Ако буде претње по нашу земљу, одговорићемо свим средствима, укључујући нуклеарно оружје.“

Ова изјава је јасна порука да је Русија спремна на крајње мере у случају егзистенцијалне претње, што само додатно повећава напетости у односима са Западом.

Путин тиме жели да јасно стави до знања да би било какав напад на Русију могао имати озбиљне последице за глобалну безбедност, потенцијално укључујући нуклеарни конфликт.