ШОК ОДГОВОР РУСКОГ ВОЈНОГ ВРХА НА ПОЗИВ ИЗ ПЕНТАГОНА: Откривени корени сукоба Шојгуа и Пригожина, Москва мирно посматрала масакр
Вагнерово игнорисање руских правила један од кључних разлога зашто руска војска не воли Пригожина.
Према објављеним мемоарима преминулог Кирила Романовског, ратног дописника руске државне новинске агенције РИА, сукоб Пригожина и Шојгуа почео је пре шест година.
"КАДА СМО КРЕНУЛИ У НАПАД, БРАНИОЦИ СУ СЕ РАЗБЕЖАЛИ" Руски герилац испричао како је текла операција код Белгорода (ВИДЕО)
ЗАПАЊУЈУЋЕ ТВРДЊЕ КИЈЕВА?! Украјинска војска објавила нове бројке о руским губицима на ратишту
"АКТИВНО ПОКУШАВАМО ДА УБИЈЕМО ПУТИНА" Кијев обелоданио које Русе је све ставио на "листу за одстрел"
Све је, како преноси Јутарњи лист, почело када је руска група плаћеника била ангажована у Африци и Блиском истоку. Романовски, који је пратио групу Вагнер, чији је оснивач Јевгениј Пригожин, открива да је управо Пригожин био заслужан за победу над борцима Исламске државе у Сирији, тачније за поновно заузимање града Палмире, 2016. године.
У тим мемоарима се наводи да је група Вагнер град вратила у сиријске руке, а уместо Вагнеровцима одликовање за заслуге припало је припадницима руских оружаних снага. Тад је постало јасно да руски војни врх не гаји симпатије према Пригожину.
Осим што је Пригожин имао директну везу с Владимиром Путином, захваљујући високим платама које су добијали његови ратници, та група почела је да регрутује најбоље људе из регуларне руске војске.
Пригожин је постао прави трн у оку руској војсци две године касније, кад су Вагнерове снаге започеле напад у сиријској покрајини Деир ез-Зор, где су своје снаге имале и САД, и то оне за специјалне операције.
Кад су америчке снаге почеле да гранатирају положаје Вагнера, Пентагон је назвао руског министра одбране Сергеја Шојгуа и обавестио га о нападу. Како стоји у мемоарима, одговор из Москве био је: "То нису наши људи".
У року од неколико сати, стотине Вагнероваца убијено је у америчким нападима. Москва није рекла ни реч.
- Издали су нас. Кад смо започели напад, нисмо знали да је једина летелица изнад нас била америчка, а да су се момци из противваздушне одбране сакрили под сукње - пише Романовски у мемоарима.
Кад је почео рат у Украјини, 24. фебруара, Русија је била уверена да ће заузети Кијев у року од три дана. Након што су прошле три седмице, а Кијев се још успешно бранио од напада, Москва је у помоћ позвала Вагнеровце.
Убрзо су Пригожинове јединице допремљене из Африке и сукобиле су се с украјинским снагама у источној Украјини.
Иако Шојгу и начелник руског генералшатаба, Валериј Герасимов, никад нису јавно критиковали Пригожина, свесни његове повезаности с руским председником, у више наврата су јасно дали до знања што мисле о њему.
- Вагнер је илегална војна формација. Није јасно где је регистрован и чиме се бави - рекао је пензионисани генерал пуковник Виктор Соболев, додајући да многи поступци Вагнера крше руске законе, укључујући погубљења дезертера.
Управо је Вагнерово игнорисање руских правила један од кључних разлога зашто руска војска не воли Пригожина. Док су руске безбедносне службе делотворно гушиле сваки па и најмањи облик критике руских оружаних снага, Пригожин без икаквих последица наставља јавно да говори о слабостима руске војне стратегије, лошем управљању и кукавичлуку војника руске регуларне војске.
- Генерали мрзе Пригожина. Његова судбина и његова физичка егзистенција у потпуности зависе од Путина. Кад Путин оде, отићи ће и Пригожин - рекао је за Wall Стреет Јоурнал, Михаил Касјанов, бивши руски премијер који данас живи у егзилу.
