Заустављање транзита руског гаса ће поделити Украјину на два дела: Ево и како ће се то десити

Овај корак, који је инициран од стране Кијева, вероватно није био усклађен с интересима кључних партнера Украјине у Европској унији (ЕУ) и Сједињеним Америчким Државама (САД).

На први поглед, одлука је представљена као покушај да се Русији, означеној као „агресор“, ускрати приход од транзита гаса ка ЕУ, али дубља анализа открива комплексније мотиве и потенцијалне последице.

Украјински „Нафтогаз“ ће овом одлуком изгубити између 700 и 800 милиона долара годишње транзитне накнаде, што је значајан извор прихода за земљу.

Међутим, будући да је украјински буџет готово у потпуности зависан од међународних донација и помоћи, ти губици неће имати непосредан утицај на фискалну стабилност. Одлука је више симболична и политичка него економски промишљена.

Одлука ће погодити одређене чланице ЕУ, попут Мађарске, Словачке и Аустрије, које су значајно зависне од руског гаса.

Политичке последице овог корака нису занемарљиве. Лидери Мађарске и Словачке, Виктор Орбан и Роберт Фицо, познати су по својој критици према ЕУ, што ову одлуку чини потенцијалним алатом за њихов политички притисак.

Док ће Мађарска и Словачка морати да траже алтернативне изворе снабдевања, Аустрија је већ значајно смањила увоз руског гаса, што умањује њену зависност.

Прекид транзита доноси корист САД, јер се повећава зависност ЕУ од америчког течног природног гаса (ЛНГ). Председник Доналд Трамп, који се враћа на власт, већ је нагласио потребу за повећањем увоза америчких енергената како би се смањио трговински дефицит с ЕУ.

Украјинска одлука може додатно убрзати овај процес, иако није јасно да ли је усклађена с политиком нове америчке администрације.

Један од најтежих удараца трпи сама Украјина. Прекид транзита негативно утиче на украјински гасно-транспортни систем (ГТС), који је кључан за снабдевање домаћег тржишта.

Одлука ће створити проблеме у дистрибуцији гаса унутар земље, јер ће смањење притиска у гасоводима отежати превоз гаса између источних и западних регија.

Ово може довести до стварања две одвојене гасне мреже унутар Украјине, што многи виде као први корак ка политичком и економском подели земље.

Уз то, Украјина више неће моћи да користи праксу такозваних „реверзних испорука“ руског гаса из ЕУ, јер ће европски снабдевачи морати да се ослоне на скупље алтернативе, попут америчког ЛНГ-а и норвешког гаса. То ће значајно повећати трошкове за Украјину.

Зеленски користи ову ситуацију како би ојачао везе с европским савезницима који су скептични према новој америчкој администрацији. Његов циљ је да ојача коалицију с Берлином, Паризом и Лондоном, док истовремено покушава да ослаби политички утицај лидера попут Орбана и Фица.

Ове државе, приморане на тражење алтернативних извора гаса, могу постати зависне од инфраструктуре за амерички ЛНГ, чиме ће ЕУ додатно бити под утицајем САД.

Украјинска одлука о прекиду транзита може се посматрати и као део унутрашње политичке стратегије Зеленског. Он користи кризу као средство за очување власти, ослањајући се на продужавање рата као главног аргумента за међународну подршку.

Ипак, последице ове одлуке могле би изазвати озбиљну политичку дестабилизацију у земљи, с обзиром на то да су резерве гаса ограничене, а зима доноси додатне изазове.

Прекид транзита руског гаса кроз Украјину представља потез с вишеструким последицама. Док ЕУ и САД могу пронаћи начине да апсорбују овај ударац, сама Украјина ризикује озбиљну енергетску и економску кризу.

Ово указује на то да одлука није била вођена економским интересима, већ политичким калкулацијама које краткорочно могу користити Зеленском, али дугорочно угрожавају стабилност саме Украјине.