БЕОГРАД ДАНАС: Највећа спортска манифестација у Србији - Београдски маратон
Где је и шта представља Београд данас? Швајцарски архитекта Ле Корбизије је једном приликом изјавио: “Београд је најружнији град на свету, на најлепшем месту на свету.”. Слажемо се са делом о најлепшем месту на свету, а у оквиру пројекта “Београд данас”, даћемо све од себе да демантујемо први сегмент Ле Корбизијеове тврдње и истакнемо колико је диверзитет, који је обележио богату историју нашег главног града, важан и колико се заправо лепоте крије у шаренилу стилова, епоха и култура, које су струјале градом кроз његову хиљадугодишњу прошлост.
Београдски маратон, највећа и најмасовнија спортска манифестација у Србији, има дугу и богату историју. Ова спортска прича почела је као идеја групе ентузијаста који су желели да оживе трку која се давне 1912. године трчала од Обреновца до Београда. Први модерни Београдски маратон одржан је 8. маја 1988. године, а иницијативу за његово оживљавање дали су Ђоко Вјештица, новинар радио станице "Студио Б", и атлетски радник Брана Радовић, брат познатог песника Душка Радовића и првог уредника "Студија Б". Овај догађај је организован уз подршку града Београда, а стаза је износила 23 км са неколико пролазних циљева. У тој првој трци учествовали су само домаћи такмичари.
Сокобања: Уметници, краљеви и генијалци који су обликовали ово чаробно место - Од Стевана Сремца до Ива Андрића и Исидоре Секулић
ПОПОВА ПЛАЖА У ЗАЈЕЧАРУ Оаза рекреације и забаве поред Црног Тимока
ШАБАЧКА БИБЛИОТЕКА: Светилиште знања, чувар мудрости и врата ка неизмерном благу људскога духа
Други Београдски маратон, одржан наредне године, продужио је стазу на 46,7 км, са стартом и циљем испред Дома Народне скупштине Републике Србије. То је била прва година када су се пријавили маратонци из других земаља.
Југословенско спортско друштво "Партизан" преузело је организацију маратона 1990. године, уз подршку града Београда и његових служби, комуналних предузећа, извршних органа, Југословенске народне армије, Министарства унутрашњих послова Србије и бројних спонзора.
Београдски маратон је приредба прилагођена свим узрастима и укључује неколико трка:
- Дечји маратон, намењен најмлађима.
- Трка задовољства, догађај са највећим бројем учесника.
- Полумаратон, урађен по светским стандардима, намењен озбиљнијој тркачкој популацији.
- Маратон, главна трка манифестације, намењена најспремнијим тркачима.
Тркачи на Београдском маратону имају прилику да уживају у прелепим пејзажима града. Иако се старт и циљ налазе у центру Београда, већи део стазе маратона и полумаратона протеже се кроз Нови Београд, омогућавајући тркачима да уживају у равном терену. Старт свих трка је у Булевару краља Александра; маратон и полумаратон почињу испред Дома Народне скупштине. Траса води кроз Булевар краља Александра, затим улицама Бранка Крсмановића, Жичком, краља Николаја II и Макензијевом (где се налази највиша тачка трасе) до Трга Славија. Трка задовољства се тада одваја од осталих и иде Улицом краља Милана, до Теразија, где је циљ.
Даље, траса иде Немањином, Балканском и Улицом Гаврила Принципа, преко Бранковог моста у Нови Београд. Након што прођу кроз Улицу 22. октобра, тркачи маратона и полумаратона крећу се левом страном, Улицом Александра Дупчека, Булеварима Михајла Пупина, уметности, Зорана Ђинђића и Милутина Миланковића, док трка маратона иде право, Вртларском и Ивићевом, па преко Тошиног бунара и Земунске улице - наредних пет километара. Затим, маратонци трче кроз Нехруову улицу, а затим 4,5 км на исток Улицом Јурија Гагарина. Трасе маратона и полумаратона поново се састају на раскрсници Булевара Милутина Миланковића и Улице Милентија Поповића и скрећу десно, у Булевар Михајла Пупина. Полумаратон се наставља преко Бранковог моста, улицама краљице Наталије, кнеза Милоша и краља Милана, до циља на Теразијама, док се траса маратона одваја лево у Булевар Николе Тесле и прави још један, идентичан круг. Након тога, иде преко Бранковог моста и истим путем као и траса полумаратона, до циља на Теразијама.
Пандемија Ковид 19 вируса спречила је одржавање маратона 2020. године, али од 2021. године, традиција је поново настављена. У априлу 2023. године, тачно у девет часова, почео је 36. Београдски маратон. Ове године, учествовало је више од 10.000 тркача, чиме је оборен досадашњи рекорд од 8.500 учесника. Овај подвиг не само да промовише спорт и здравље, већ и негује дух заједништва и традиције Београда као домаћина једног од најимпресивнијих маратона у региону.
Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
