Куда иде развој престонице? Главни урбаниста Стојчић открива све тајне и планове за лепшу будућност свих Београђана!
Марко Стојчић српски је архитекта и главни урбаниста Града Београда. Аутор је већег броја објеката у Србији и иностранству, као и већег броја урбанистичких пројеката.
Београд, град веома бурне историје, један је од најстаријих у Европи. Његова историја траје пуних 7.000 година. Када говоримо о урбанистичким променама града Београда посматраним у распону једнога столећа, од Другог српског устанка до Првог светског рата, морамо рећи да је град доживео потпун преображај.
Од полуразрушене вароши са свим одликама оријенталног урбанизма и архитектуре, постао је европски град, западњачки урбанизован.
СПОМЕНИК СТЕФАНУ НЕМАЊИ ЋЕ УСКОРО БИТИ ПРЕДАТ ГРАДУ: Скулптура показује да Србија коначно поштује своју историју (ФОТО)
ОДМОР ЗА ДУШУ! Бео зоо-врт право место за забаву ове зиме: Животиње се увек радују посетиоцима! (ФОТО/ВИДЕО)
На питање како је град Београд изгледао у дугим и великим раздобљима, најбоље говоре сачувани археолошки подаци. Једна од њих је локација винчанског раздобља и није београдска греда на ушћу Саве у Дунав, нити је римски каструм са војничким стратегијским решењима наметнуо лик потоњим градским насељима, а од средњевековног Београда остала је могућност реконструкције слика дворца, тврђаве и зграда уз тврђаву из времена када је Београд постао престоница српске државе.
То је класична слика града на брду у чијем подножју су велике реке. Након тога следи слика градског насеља турског Београда са физиономијом живописног хаоса, са торњевима џамија као вертикалама, које су штрчале као симболи начина живота тадашњег становништва. Краткотрајна аустријска власт у 17. и 18. веку донела је мало више реда у ритму улица и кућа Београда.
На два хронолошка руба историје модерног Београда налазе се План вароши у шанцу Емилијана Јосимовића из 1867. године и Генерални план Београда 2021. године који је усвојен 2003. године. Велико остварење модерних урбанистичких концепција везује се за ширење Београда преко Саве, али и за имена инжењера Ђорђа Павловића Коваљевског и архитекте Николе Добровића. Велику панораму Београда чине две важне урбане компоненте и обележја, Просторни комплекс Београдске тврђаве, који је подељен на Горњи и Доњи град и парк Калемегдан и Земунска коса изнад старог дела града, Гардош са остацима тврђаве.
Кратка мирна раздобља, између великих историјских потресања које је град доживљавао у модерној историји, оставиле су многе градске целине недовршеним, плански или спонтано изграђена насеља у широком подручју града, железницом оковане обале, становање у солитерима на периферији, вечиту тему метро, али и град са бројним делима градитељске прошлости. На коси старог дела града и на њеним падинама, а нарочито дуж реке Саве, она упорно трају, одолевајући времену и промењивој урбаној вољи, као највреднији део лика града, који упркос свему достојно носи назив - метропола.
Више о самом урбанистичком развоју града Београда, новим плановима, новим улагањима, инвестицијама и шта се дешава са чувеним метроом објаснио је главни градски урбаниста Марко Стојчић.
Марко Стојчић српски је архитекта и главни урбаниста Града Београда. Аутор је већег броја објеката у Србији и иностранству, као и већег броја урбанистичких пројеката.
Међу најзначајнијим су: комплекс у Спортском центру "Кошутњак", у оквиру ког се реализује и Национални тренинг центар, омладински спортски камп "Караташ", објекат новог научног центра Института за физику Србије, стамбени објекат на Вождовцу, стамбени објекат на Старом граду, комерцијални објекат у Сурчину, Комерцијални објекат "Агроформ" у Цириху, стамбени објекат у улици Љутице Богдана, хотелски објекат КАП у Подгорици, јавне парковске површине у Вршцу на 4 локације, пројекти изградње око 250 дечјих игралишта у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини.
Када су први планови градског урбанисте Марка Стојчића у питању, урбаниста наводи да је било много идеја, па је тако истовремено кренуо у више активности, а као једну од најважнијих издваја, што уједно представља и главни посао градског урбанисте, јесте планска документација.
- Наша амбиција коју успешно остварујемо јесте да по први пут у историји цео град Београд буде под планском документацијом, плановима детаљне регулације, што у принципу значи да сваки становник града Београда који има неку имовину, у смислу парцела, да тачно зна где и шта може да гради и да зна када може доћи до те реализације. Нажалост, пре шест до седам година, имали смо свега једну трећину територије града која је била покривена планском документацијом, а сада смо већ на 70 одсто, тако да успешно обављамо ту прву моју амбицију - објашњава Стојчић.
Као другу амбицију, али не и мање значајну, урбаниста наводи и покушај да се град потпуно трансформише у смислу хијерархије у саобраћају.
- Свесни смо да данас у Београду функционише, односно да је у употреби готово 650.000 аутомобила и да је то јако велики број аутомобила за град ове величине. Аутомобили су запосели све слободне површине, па је наш циљ да успоставимо нову хијерархију која гласи да пешак буде најважнији учесник у саобраћају, бициклиста на другом месту, градски превоз на трећем месту и да се тек на четвртом месту нађу путнички аутомобили - објашњава Марко Стојчић и додаје:
- Идемо и ка том циљу, проширујемо пешачке зоне, повезујемо логичне целине града са пешачким и бициклистичким зонама и на тај начин постижемо да град Београд буде квалитетније место за живот у смислу квалитета ваздуха, простора за рекреацију и све оно што прати такав развој града, биће много више простора за оно што је лепо у једном граду.
Као трећу ствар, Марко Стојчић издваја изградњу метро система као један од најважнијих пројеката који се тренутно реализује.
- Готово пола века разговарамо о томе, размишља се, раде се неки планови и сада смо по први пут, не на корак до почетка, већ смо започели тај поступак и нема повратка у смислу техничке документације, у смислу извођења - рекао је Марко Стојчић и додао да ће већ следеће године, на крају године, на Макишком пољу, ако све буде као по плану, кренути са радом градилиште које означава почетак изградње метроа.
Главни градски урбаниста додаје да ће се одмах наредне, 2022. године кренути у грађевинске радове на изградњи тунелског система метроа који иде плитко испод површине земље, а касније улази у земљу.
- Градимо први део прве линије, а одмах након тога иде се у изградњу друге лиње, припремамо трасу треће линије тако да ће тај будући систем чинити те три линије - додаје Марко Стојичић и додаје да би четврта ствар, по његовом плану израде била израда генералног урбанистичког плана која би по први пут требало да буде не само стратешки документ за урбанистичко деловање, већ и стратешки документ у свим развојним областима града, активностима и делатностима и који би требало бити другачији у смислу изгледа планске документације који ће бити потпуно ослобођен графике, и нечим што је намењено само архитектама, урбанистима или онима који се баве и изградњом инфраструктуре, већ да обухвата нешто што служи за све грађане Београда, да могу да разумеју какви су правци развоја града, где ћемо се бавити пољопривредом, како ће изгледати саобраћај, где ћемо имати рекреативне површине, где ћемо становати, како ће нам изгледати еколошка слика.
- Овакав план орочен је до 2041. године када би требало да имамо пресек и видимо како функционишу правци развоја - додаје градски урбаниста.
Када је реч о развитку Београда кроз историју, и колики успех је постигао, као једну од најзаначајнијих пресека и поређења градски урбаниста наводи саму спољну границу града.
- Ситуација је сада доста зрелија, са великом сигурношћу можемо да кажемо колики је наш град и колики ће бити. Нека демографска предвиђења су да ће град Београд имати неколико хиљада људи мање 2041. године, на срећу, што значи да се ми руководимо податком да имамо исти број становника наредних 20 година што представља знак да ми не треба да се базирамо на нове територије већ на побољшање квалитета живота у оквиру природних граница Београда које имамо данас - наводи Стојчић.
Када је реч о туристичкој посећености Београда кроз доласке страних туриста и колики удео у томе има урбанистички развој града, Стојчић одговара:
- Све ово што радимо, прва идеја су нам грађани Београда, односно његови становници, па као позитивна нус појава јавља се и посета туриста који треба да уживају у свему ономе што град Београд има данас као културно наслеђе, односно све оно што ће имати у будућности кроз све ове пројекте када их реализујемо - наводи градски урбаниста.
Као још један од главних пројеката који ће се реализовати у Београду, који је од изузетног значаја за грађане главног града засигурно јесте мост преко Аде Хује који треба да повеже леву и десну обалу Дунава који је наставак спољне магистралне тангенте, затим Савски мост поред Београда на води који ће допринети бољој повезаности Новог Београда и старог дела града.
- Ако се трудим да издвојим један од најзначајнијих пројеката, увек наводим Линијски парк, сада већ најзначајнији пројекат када је реч о уређењу јавних површина. Он треба да замени простор некадашње железничке пруге који је од Бранковог до Панчевачког моста блокирао комуникацију између урбаног дела града и Саве, односно Дунава, па ћемо тим парком у дужини од 4.6 км добити један од најзначајнијих нових отворених простора, као нешто значајно за рекреацију, за спортске и културне активности који ће се ту налазити и не само то, већ ће повезивати некада пресечене делове том железничком пругом која је била велика баријера - рекао је Стојчић.
- Имамо још пуно пројеката као што је Савски трг, који готово да је завршен, за неколико недеља ће бити у употреби. Он формира посебну тачку која означава нови центар града због великих садржаја Београда на води и измештања саме станице, ту ћемо имати укрштање прве и друге линије метроа, тако да се ту доста садржаја гради и мења, има много иницијативе и на тај начин правимо бар десетак локација које можемо назвати центром града - наводи главни урбаниста Града Београда за крај.
