ДУХ ПРЕСТОНИЦЕ НЕКАДА И САДА: Београд кроз векове постаје све лепши и модернији град (ФОТО)
Београд је - једном речју, место које спаја прошлост и будућност.
Када кажемо Београд, прва мисао нам је престоница, највећи и најлепши град Србије. Место на коме су главна дешавања, место са највише људи, место где свако од нас има бар по једног познаника, а временом их стекне и много више, неке и за цео живот.
Једном речју, место које спаја прошлост и будућност.
СЛАВА И ЈУБИЛЕЈ БОГОРОДИЧИНЕ ЦРКВЕ У ЗЕМУНУ: Патријах српски Иринеј одржао свечану литургију (ФОТО)
"МОЈЕ ДРВО": Андроид апликација која ће Београду омогућити здравију животну средину, пошумљавање ускоро почиње!
БЕОГРАЂАНИ ПОШТУЈУ ЕПИДЕМИОЛОШКЕ МЕРЕ: Ускоро и ВЕЛИКЕ ПРОМЕНЕ у раду Комуналне милиције
Када би Београд проматрали кроз фотографије, старе видео снимке, филмове, рекламе... промене које бисмо приметили биле би готово невероватне, толико да се можда ни најстарији староседеоци Београда не би могли сетити који је то део града и како је изгледао.
Београд постаје престоница још давне 1405. године, а промене које су направљене од тада, па до сада видљиве су у свим деловима града, али су неке задржале укус историје, традиције и културе уз додатак модерног, туристима интересантног и за око примамљивог које памте старе генерације.
Како би упоредили изглед некадашњег Београда са данашњим, пронашли смо неколико упечатљивих места на којима се ова промена најбоље види.
Карађорђева улица
Прва локације која је доживела драстичну промену јесте управо Карађорђева улица.
Карађорђева улица је једна од најстаријих улица у Београду. Настала је истовремено када је створено и насеље на Калемегдану. Протеже се уз савску обалу, од Париске број 1 у подножју Калемегданске тврђаве, поред обале Саве и Савског пристаништа, испод Бранковог моста, па до Железничке станице Београд на Савском тргу.
Сачувани архитектонски објекти чине је значајним културним наслеђем града, не само због архитектонских вредности и многобројности објеката већ и због историје места на коме се налази. Замишљена је и грађена као елитни део града у коме је отворено прво осигуравајуће друштво у Београду и одиграна прва позоришна представа.
Ова улица такође чува и успомену на Карађорђа и његове устанике, који су управо овим путем ушли у Београд и освојили га, али и на учитеља Миладина, који је спасио Савски мост од рушења приликом ослобађања Београда 1944. године.
Међутим, овом улицом већ деценијама возе камиони и трамваји, мада се у више наврата говорило о томе како ће бити претворена у пешачку зону. У периоду после Другог светског рата Карађорђева улица постаје транзитна улица за теретни саобраћај.
Поред тога, почетком 21. века карађорђева улица почиње да добија нове садржаје. Културне, угоститељске и туристичке, тако да се и њена намена мења. Године 2017. најављена је потпуна реконструкција Карађорђеве улице. Реконструкција је почела новембра 2018. која је завршена крајем августа 2019. Радови на тротоару завршени су крајем јануара 2020. када улица добија потпуно другачију слику, намену, али ипак остаје дух прошлих времена, наших великих хероја по којој ће вечно остати упамћена.
Теразије
Трг Теразије обухвата подручје од Сремске улице до Улице краља Милана. Теразије су од давнина заузеле место најпознатијег београдског трга. Формирање самог трга почело је у првој половини 19. века, односно 1840-их година, наређењем кнеза Милоша Обреновића да се српске занатлије, нарочито ковачи и казанџије, иселе из вароши у шанцу, где су били измешани са турским живљем, и да своје куће и радње подигну на месту данашњих Теразија.
Трг Теразије је добио статус културног добра као просторна културно-историјска целина.
О постанку имена Теразије историчар и књижевник Милан Ђ. Милићевић забележио је, "Уводећи воду у варош Београд, Турци су дуж онога ђериза (зиданог водовода), који узима воду из мокролушких извора, на извесним даљинама зидали куле, на које су водоводним цевима изводили воду да би она добила виши скок за свој даљи ток". Једна од таквих кула била је постављена на месту где је сада Теразијска чесма.
Теразијска чесма стајала је насред Теразија одакле је због радова на регулацији Теразија између 1911. и 1912. године премештена у порту топчидерске цркве. Са Топчидера је поново враћена 1975. године али сада на плато испред хотела "Москва" на којем се и дан данас налази.
Крајем 19. и у првој половини 20. века Теразије су центар друштвеног живота Београда. Најпознатији хотели, кафане и трговинске радње смештени су овде.
Од значајнијих објеката, који су се налазили или се и сада налазе на Теразијама, треба поменути хотел "Париз" саграђен око 1870. на месту где је данас Безистан. Срушен је приликом реконструкције трга 1948. На месту где је данас "Душанов град" била је кафана "Код златног крста" у којој је 6. јуна 1896. одржана прва биоскопска представа.
До хотела "Париз" био је стари хотел "Касина", саграђен око 1860. године, у којем је 1918. кратко време заседала Народна скупштина Србије. Овде су, до 1920. године, приређиване представе Народног позоришта. Садашњи хотел "Касина" саграђен је на истом месту 1922. На овој страни Теразија, између два рата, налазили су се кафана и биоскоп "Таково". Као главни симбол Теразија, данас је то хотел "Москва", саграђен 1906 у стилу сецесије.
Данас Теразије имају потпуно другачији изглед, модеран, примамљив туристима, али и специфичан за све остале грађане Србије. Готово да не постоји човек у Србији који не зна где су Теразије, то је место сусрета и растанка, љубави и дружења, место на коме захваљујући модернизацији и улагању настају најлепше фотографије из Београда, место светски познато, место на коме се рађају нова пријатељства, једном речју које је само по себи лепо видети, где год да сте и са ким год да сте.
Славија
Најпознатији трг и кружни ток у Србији. Најпознатији кружни ток у Београду, од недавно краси импресивна музичка фонтана. Некада је била ловиште дивљих патака, а име је добила тек касније по кафани која се налазила на месту где је данас паркинг. Једно време се звала Трг Димитрија Туцовића.
Трг Славија обухвата простор између улица Краља Милана, Београдске, Макензијеве, Светосавске, Булевара ослобођења, Делиградске и Немањине.
Све до 1880-их година подручје данашњег трга била је велика бара на источном рубу града, где су Београђани ловили дивље патке. Обликовање тог простора у трг започео је добро познати шкотски предузетник Франсис Макензи.
Године 1947. године трг мења име из "Славија“ те добија службено име "Трг Димитрија Туцовића", по истакнутом српском социјалисти који је живео и радио на прелазу из 19. у 20. век. У његову част постављено је и бронзано попрсје, рад Стевана Боднарова.
Године 1962. отворен је хотел Славија, који је проширен и модернизован 1989. године те данас поседује четири звездице. Дана 24. марта 1989. на овом тргу отворен је први Мекдоналдс ресторан на подручју источне Европе. Почетком 2000-их година тргу је поновно службено враћено име "Славија".
Модернизацијом, реконструкцијом и улагањем Славија је постала једна од најпрометнијих локација у Београду. То је једно од ретких места у граду на којем прометују све три врсте јавног превоза, трамваји, тролејбуси и градски аутобуси, тако да су прометне гужве учестала појав. Друмски кружни ток промета грана се у седам улица које настављају према другим деловима града што кружни ток чини јединственим и јединим таквим у целој Србији.
Палата "Зора"
Када се крене од Калемегдана ка Теразијама, баш тамо код Делијске чесме где се Кнез Михаилова рачва и почиње Чика Љубина улица, налази се Палата "Зора". Ово је једно од најчувенијих београдских здања у коме се некада налазила америчка читаоница.
Историја Палате Зора некако се преклапа и прожима са животом који је Београд водио од почетка 20. века до данас. Ова зграда као да осликава, деценије бурних промена које су се дешавале у друштву стварајући другачији манир живота и понашања у престоници.
Некадашња Палата "Зора" имала је раскошну фасаду, док је приземље било од тесаног камена са полукружним отворима.
Над улицом се надвијао предиван балкон са оградом начињеном од кованог гвожђа. Изглед зграде био је крунисан робусним кровом који је додатно улепшан фасадним урасима и сатом који се налазио у центру.
Оно што је занимљиво јесте то да је палата "Зора" дограђивана чак два пута.
Први пут 1930. године за потребе осигуравајућег друштва "Национал" из Француске које је закупило простор. Док је други пут био само седам година касније када су покренути нови радови у којима су дозидана још два спрата, односно трећи и четврти. Фасада тада бива преуређена и скинути су украси са ње, тако да је лепота објекта умањена и добијен изглед који и данас можемо видети.
Трг републике
Трг републике је централни градски трг у Београду, Србија, налази се у општини Стари град и обухвата простор између "Градске кафане", некадашњег биоскопа "Јадран", Народног позоришта и Дома Војске Србије. Стари назив трга био је Позоришни трг.
После успостављања српске власти и рушења Стамбол-капије, простор данашњег Трга републике дуго је остао неизграђен. Народно позориште стајало је више од 30 година као једина велика зграда. Када је децембра 1882. године подигнут споменик кнезу Михаилу тада је почело и постепено урбано формирање овог трга.
На месту данашњег Народног музеја била је подигнута дугачка приземна зграда у којој се, између осталог, налазила позната кафана "Дарданели", стециште уметничког света. Зграда је срушена да би се на њеном месту 1903. подигла Управа фондова, садашња зграда Народног музеја, у малом парку поред Народног позоришта, све до Другог светског рата, налазили су се позната кафана и биоскоп "Коларац" зграда је била власништво трговца и добротвора Илије Милосављевића Коларца.
Трг републике данас је надалеко познат, поготово студентима из мањих места у Србији. Данас је то место окупљања као и полазна тачка, како у јутарњим, тако и у вечерњим часовима свима који се налазе, одлазе и долазе. Место на којем увек приметите нешто ново, на коме се никада не можете осетити усамљено и на коме вас осмеси људи увек чекају, у било ком делу дана.
Бранков мост
Следећа промена је Бранков мост који је можда и највише од свих достигао своје "савршенство" и невероватну промену.
Кажу да су мостови најбитнији и најзанимљивији део града, да су оличење целокупног града, љубави, културе, уметности, да спајају и оно што се спојити не да, баш зато, модернизација Бранковог моста нешто је чиме се Београд поноси како у својој земљи, тако и шире.
Мост који повезује стари и нови део Београда, он је по обиму саобраћаја други по важности у целом Београду. Некада се звао Мост Краља Александра. Његова изградња почела је 1933. године, а возила су се ка Новом Београду кретала понтонским мостом који је био постављен у Савамали.
Мост се током комунистичке владавине званично звао Мост братства и јединства, али овај назив се никада није усталио. Београђани су овај мост понекад звали Савски мост или мост у Бранковој улици јер се преко њега улази улицу названу по песнику Бранку Радичевићу.
После неког времена се усталио назив Бранков мост. Ипак, и даље влада недоумица око назива моста јер и даље није јасно по коме мост носи име - по Бранку Радичевићу по коме је названа улица у коју се улази мостом или по Бранку Ћопићу који је починио самоубиство скочивши са моста 1984.
Влада Србије
Палата Министарства финансија Краљевине Југославије, данашња зграда Владе Републике Србије, налази се у Београду, на територији градске општине Савски венац, у улици Кнеза Милоша 22. Палата због значаја као антологијско дело београдске академске међуратне архитектуре представља непокретно културно добро као споменик културе.
Палата је саграђена је између 1926. и 1928. године, по пројекту архитекте Николаја Краснова, који је био руски архитеката, најзначајнијег представника академског историцизма у српској међуратној архитектури, запосленом у Архитектонском одељењу Министарства грађевина, коме је поверавано довршавање, уређење или пројектовање капиталних државних здања. Николај Краснов је аутор првобитног пројекта зграде, као и њене касније доградње трећег спрата из 1938. године.
Зграда је грађена као угловница и репрезентативни је објекат са основом у облику неправилног квадрата са унутрашњим двориштем. Рашчлањеност фасада, обликованих у духу академизма, постигнута је масивним пиластрима, смештеним између прозора првог и другог спрата.
Палата је конципирана као монументални објекат на раскршћу прометних улица Кнеза Милоша и Немањине. Има основу у облику квадрата са пространим унутрашњим двориштем. Ентеријер је решен у складу са својом наменом. Изразита ликовност фасада огледа се у богатству декоративне архитектонске пластике, мноштву детаља, простудираном односу маса.
Карактеристична доминантна угаона позиција зграде наглашена је куполом, на коју је постављена бронзана скулптура - персонификација "Србије", односно "Југославије", висока преко три метра, ливена од око 1.000 килограма бронзе, девојка са Ловоровим венцем на глави, која у десној руци држи високо подигнуту бакљу, првобитно круну краља Петра И Карађорђевића, а у левој штит са грбом четири оцила у плитком рељефу.
До тешког разарања једног крила зграде према улици Кнеза Милиоша, са оштећењима од крова до подрума је дошло директним поготком током НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године који је до дан данас није обновљен и баш као такав остао је карактеристичан и упечатљив.
Улица краљице Наталије
Угао Краљиће Наталије и Балканске није се много променио. У број 72 налазила се одувек се налазила кафана. Некада је то био "Румунски краљ", који се први пут се помиње 1889. године, а потом Крчма код Миладина. Данас се на том месту налази кафић.
Улица је добила име по српској краљици Наталији Обреновић, која је, према наводима историчара била најтужнија европска краљица.
