ЕВО КОЛИКО ЉУДИ ЈЕ У БЕОГРАДУ ДЕО СКИВЕНОГ БИЗНИСА: Зарада је огромна, а из три разлога их НИКО не пријављује
Међу 2.000 људи на Беорадским улицама су и деца
Готово незаобилазна слика из већине градова у Србији је испужена рука праћена речима: "За хлеб, за лекове, за децу". И светске и домаће организације упозоравају да је просјачење постало уносни бизнис и да иза већине стоји организовани криминал и различите врсте злоупотреба. Христина Пискулидис из организације "Астра" истакла је да је претпоставка да су међу 2.000 деце и одраслих који просе само у Београду и они који су принуђене да на тај начин зарађују новац и прослеђују га тражем лицу.
СРАМОТА У БЕОГРАДУ! Погледајте шта је жена украла усред бела дана (ВИДЕО)
БЕОГРАД СЕ СПРЕМА ЗА ПРАЗНИКЕ: У центру града биће спектакуларно, познато и када ће бити укључена новогодишња расвета
ПИТАЊЕ ОКО ВАКЦИНАЦИЈЕ КОЈЕ МУЧИ ВЕЋИНУ: Ево када можете да примите бустер дозу након прележане короне
Како је објаснила Христина Пискулидис, принуда на просјачење спада у вид трговине људима, у којој је најзаступљенија сексуална експлоатација, на другом месту је принудни рад и на трећем принудно просјачење.
Навела је да су у већем броју жртве деца, али има и старијих особа или особа са инвалидитетом, које су на неки начин угрожене и делују као неко, коме је потребна социјална помоћ.
Пискулидис је додала да према статистици, на годишњем нивоу званично има мало идентификованих жртава принудног просјачења, а да је укупан број идентификованих жртава трговине људима прошле године био 57 а претходне 39.
Како објашњава, у тим бројкама, мање од десет одсто су биле жртве принудног просјачења, али ако се узме да само у Београду има око 2.000 деце и одраслих особа које просе, онда је и претпоставка да је и међу њима и број особа које су принуђене да на тај начин зарађују новац, а касније га испоручују неком трећем знатно већи.
Како на време препознати принудно просјачење
Христина Пискулидис каже да је чињеница да је на први поглед тешко препознати ко је из ког разлога на том месту, као и да то спада у прекршајно дело, али и да је с друге стране, имајући у виду велики број сиромашних људи, немогуће у потпуности искоренити ту појаву с улица. То не би било ни хумано.
"Као случајни пролазници тешко можемо препознати коме је помоћ заиста потребна. Постоје надлежне институције које би требало тиме да се баве. То су центри за социјални рад, који би заправо требало да имају увид у то ко су деца на улици и ко су деца без родитељског старања, на који начин зарађују за живот, где живе, које су породице социјално угрожене и да ли деца која просе на тај начин доприносе кућном буџету", нагласила је Пискулидис.
Коме и како пријавити принудно просјачење
"Зато је најбезболнија варијанта пријавити случај нама, може телефоном, може мејлом и ти позиви могу да буду потпуно анонимни, на број, 011 785 0000 и онда ми као званична организација сертификована за бављење овим проблемом можемо упутити и званичан допис полицији да се одређена локација будније прати", образложила је процедуру Пискулидис.
Како је објаснила, уколико се установи да је дете ту било принудно онда оно има право на различите видове бесплатне помоћи, као што су психолошка, медицинска, а уколико је укључено у неко кривично дело има право и на правну подршку.
Поред тога, уколико то дете није у систему, сматра да га треба провести кроз институције и оног тренутка када се осети довољно оснаженим обезбедити му сигуран смештај, помоћи у даљем школовању и интеграцији и налажењу посла, а то је један процес који траје годинама.
"Пискулидис је нагласила да имајући у виду капацитете који су прилично ограничени, не могу се склонити сви ти људе с улице јер би они онда покушали да зарађују на неки други начин, који би био мање видљив и аутоматски би жртве и трговином људима и неким другим криминалом биле у већој потенцијалној опасности.
