Филип Бојковић - млади генијалац Београда: Момак који је покорио информатичаре на Олимпијади у Грузији (ФОТО/ВИДЕО)
Овај малац генијлац има свега 16 година и ученик је друге године специјалног одељења Математичке гимназије у Београду
Србија, мала земља великих људи. Земља паметних, образованих, талентованих и младих људи каквих нема пуно. Младих људи који крупним корацима отварају врата нашој земљи у свет и то на најбољи могући начин кроз рад, труд, вежбање и знање.
Баш такви су ови млади људи о којима се од прошле године без престанка прича, пише и поноси, а то су наши дивни малци генијалци из Математичке гимназије у Београду.
Вожња поред Бегеја, али и градским улицама: Зрењанинцима обезбеђена субвенција, али и еколошкији транспорт (ФОТО)
Отпад више неће бити проблем Новосађанима! Пројекат вредан скоро 90 милиона евра: Циљ - зеленији Нови Сад (ВИДЕО/ФОТО)
Зрењанин ће изнедрити нову генерацију "златних делфина": Србија може да буде поносна на "Пролетере" (ВИДЕО/ФОТО)
Наиме, на 4. Европској јуниорској информатичкој олимпијади - ЕЈОИ 2020, која се одржала током прошлог септембра у Тбилисију четворочлана јуниорска информатичка репрезентација Србије освојила је једну сребрну и три бронзане медаље.
Сребрну медаљу освојио је ученик тада првог разреда Математичке гимназије у Београду Филип Бојковић, а бронзана одличја ученик другог разреда Математичке гимназије Вук Долијановић, ученик првог разреда Математичке гимназије Јован Милићев и ученик првог разреда Гимназије "Вељко Петровић" из Сомбора Немања Мајски.
Баш ови дивни, сјајни, млади таленти за математику, физику, информатику, али и многе друге предмете учинили су да се о Србији прича и пише. Учинили су да многи страни и светски познати информатичари и њихове свима нама добро познате компаније питају и распитују се за наше ученике. Један од њих је Филип Бојковић.
Овај малац генијлац има свега 16 година и ученик је друге године специјалног одељења Математичке гимназије у Београду, а како нам је рекао рачунари су га интересовали још од малих ногу.
- У петом разреду ми је један од другара рекао како постоји такмичење из програмирања, ја то уопште нисам знао, тада сам почео да гледам и вежбам задатке из програмирања преко интернета - говори Филип кроз осмех.
Да успехе ниже као да су бисери говори и податак о освојеним медаљама. Наиме, Филип је у досадашњим такмичењима освојио две медаље са јуниорских такмичења, једну са Балканијаде, једну са Европске олимпијаде, две медаље са турнира из Бугарске и бронзу са Румунског такмичења из информатике коју издваја као посебну зато што је из сениорске категорије.
Када видите овако младог, успешног и талентованог момка, не можете, а да не помислите на сав напоран рад који улаже, на вежбање, учење и одрицање како би постигао оно што јесте, али он вас одмах разувери и каже да му вежба и рад уопште не падају тешко.
- Није тешко, није ми потребно никакво време ни одрицање, ја се заправо не одричем ничега зато што је информатика нешто што ја волим да радим, ја то ни не примећујем. Никада на вежбање не гледам као на "бачено време" - говори овај генијалац док се осврће према својим другарима и ментору за које каже да су му увек и у сваком тренутку од помоћи:
- Увек су ту да ми помогну кад год нешто треба, могу да их питам шта хоћу и када није настава, после наставе, пре наставе... Уопште није битно када, увек могу да тражим помоћ и подршку од својих другара и ментора. Уважавамо успехе једни других, драго нам је кад неки друг или другарица освоји нешто и увек га похвалимо, ту смо да га подржимо и сви смо срећни.
Филип своје слободно време као и сви његови вршњаци проводи у друштву пријатеља, а тек понекад, када су припреме за такмичења у питању, друштво му прави књига.
- Сви мисле да ми само вежбамо и учимо, радимо задатке, а заправо није тако. Дружимо се као и сва остала деца, нема ту никакве разлике, ми се не налазимо како би вежбали задатке или томе слично, него како бисмо се дружили. Некада задаци искоче као тема, али није ништа главно - говори овај момак док покушава да приближи и дочара колико ужива у квалитетно проведеном времену са својим друштвом.
Када је реч о његовој будућој каријери и где види себе кроз пар година, Филип спремно, без размишљања објашњава да ће информатика или програмирање бити његово занимање у будућности.
Филип Бојковић који је на самом почетку своје светле каријере, а која већ сада обећава да ће бити светских размера, има само један савет за све своје вршњаке који, исто као и он, имају талента у одређеној области науке, спорта или уметности, а то је да само морају да верују у себе, воле оно што раде, а све остало, сваки успех у даљем раду ће сам доћи.
Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
