ФОЛИЋ: Ускоро ћемо, по узору на земље у свету, претварати СМЕЋЕ У ЕНЕРГИЈУ!

Пожар који је избио на депонији “Винча” прошле недеље у Београду изазвао је густ дим и ширење непријатног мириса који је данима осећала већина становника Београда. Оваква појава уопште није реткост, а депоније осим што су нездраве, представљају и право ругло града, али не још задуго. Наиме, према речима главног градског урбанисте Милутина Фолића, ускоро ћемо, по узору на земље у свету, претварати смеће у енергију.

– У току је избор за јавно-приватног партнера за претварање депоније у Винчи у “Waste-to-energy плант”. Дакле, смеће ће се на том месту претварати у енергију и очекујем да ће ускоро бити познат партнер града Београда који ће да уложи неколико стотина милиона евра да се од те депоније направи савремено постројење које ће смеће претварати у енергију – открива градски архитекта Фолић.

Копенхаген као пример

Фолић је за пример узео Копенхаген где, како каже, сада толико рециклирају смеће, да им недостаје смећа за постројење да би оно било у функцији и правило енергију за грејање.

– Они чак и увозе смеће из других земаља како би од њега правили енергију – додаје Фолић.

А поводом данашњег рушења нелегалног објекта у Студентској улици на Новом Београду, као и на десетине објеката у Рузвелтовој улици, једног на Врачару и у Карађорђевом парку, Фолић је поручио да тиме Град трајно жели да стане на пут нелегалној градњи која је највећи замах имала у 90-им годинама.

– Дивља градња се дешава годинама у Београду, а они који су тако градили, пролазили су некажњено и надам се да ће овом акцијом бити не само уклоњено оно што је тако настало, него и да ће се престати са градњом нових нелегалних објеката – уверен је Фолић.

Попадић поводом Студентске 45: Место на ком је нелегални објекат припада студентима

У конкретном случају, сматра да је за пропуст крива грађевинска инспекција Општине Нови Београд јер, према закону, “објекти до 800 квадрата потпадају под општинску надлежност”. Ипак, каже, непрестаним изменама Закона о легализацији стално се “отварају врата” за нове нелегалне градње због чега се нада да ће последњи закон бити стварно последњи.

– Претходних деценија кад год би се најављивао нови Закон о легализацији, у тој мери се почињало са дивљом градњом, да је бивало немогуће стати томе на пут. Ниједан инспектор то није могао да спречи. У нашем народу је постало нормално да се гради дивље због чега увек имамо притисак једног дела јавности да се ови објекти не руше под изговорима да у тим објектима људи живе, раде… – истиче Фолић.

Фолић: Стати на пут дивљој градњи

Како даље каже, ако се не стане томе на пут, то вишеструко штети јавни интерес.

– Дивља градња најпре ружи град. Друго – људи који граде дивље, не плаћају комуналије, дакле аутоматски нема новца за путеве, паркове, дечја игралишта и тако даље. Треће, угрожавају безбедност јер немају пожарне елаборате и немају статичку проверу. Четврто, нелегална градња се не гради из кредита из легалних токова, него се гради од новца који ко зна одакле долази. Фактички се легализују нелегални токови новца кроз то – упозорава он.

Насупрот Закону о легализацији који је прекидао поступке против оних који су радили бесправно, за нелегалну градњу сада је превиђена и казна закона преко пет година.