ХОРОР ПРИЧА ДЕВОЈКЕ ИЗ БЕОГРАДА: Преживела крими сцену са таксистом, једва извукла живу главу
Прича је привукла велику пажњу људи, који су коментарисали да су очекивали неки други, лепши сценарио, свакако не малу "крими" причу.
Вожње таксијем некада са собом носе смешна, страшна, тужна али и занимљива дешавања која углавном постану супер приче за препричавање. А једна вожња из 2000-тих година, испричана од стране Београђанке је управо тако нешто - смешна, занимљива и помало страшна.
Београђанка која се на Твитеру потписује као "РужнаСвакиДан" поделила је са другима своју причу из таксија која јој се десила још пре 20-ак година. Како је објаснила, мислећи да је свађа са тадашњим дечком било оно најгоре што јој се десило те ноћи, убрзо се уверила да постоје и много горе ствари.
- Негде тамо давних 2000-тих у Београду, ја млада напупела студенткиња (небитно за причу али да се похвалим) одлучим да се посвађам са тадашњим дечком у 3х ујутру и са сплава на Новом Београду вратим се у центар кући. Изађем испред сплава и бесна улетим у први такси - написала је она.
- Таксиста старији лик, ћутљив и кршан, види се Крајишник. Пустио неке севдалинке и вози. Негде на Славији стаје и каже како ће само да покупи нешто. Контам узеће пљескавицу у оним киосцима, гладан човек, би ми га жао. И даље бесна на момка нисам ни обраћала пажњу шта је радио ван таксија, улази, настављамо вожњу - наставила је.
- У том тренутку вади пиштољ испод седишта. У једном тренутку појављује се други ауто и креће да нам буквално дахће у браник. Би ми чудно али ОК, двехиљадите, Београд и чудније ствари су се дешавале.У једном моменту други ауто (сећам се к'о данас полу распали бели Југо) креће да нас претиче а сувозач да урла на овог мог таксисту да ће га убити. Ја у шоку, следила се. Они возе паралелно. Погинућемо. - причала је она.
-Таксиста ми говори 'немој се плашити дете' и вади пиштољ испод седишта. Ја обелела. У ком тренутку је моја трагична љубавна прича постала крими филм. Већ ми у глави како ћу завршити изрешетана. Јадни моји родитељи. Бирам себи у мислима споменик и пишем тестамент. Таксиста отвара прозор и оним пиштољем нишани у сувозача. Ја већ жмурим. Ођедном бели ауто успорава и скреће у прву уличицу. Таксиста враћа пиштољ испод седишта и појачава радио певушећи. Сећам се ишла је песма Драгане Мирковић 'Питају ме у мом крају'. Стигли ми испред моје зграде. Хоћу да платим. Дрхте ми руке. Таксиста одбија новац, намигне и оде - испричала је она.
