ИМАМО ТРИ АЛЕЈЕ - ВЕЛИКАНА, ЗАСЛУЖНИХ ГРАЂАНА И ЗАСЛУЖНИХ БЕОГРАЂАНА: Ко се где сахрањује и у чему је разлика?
Иако су прописана стриктна правила о томе ко може да буде сахрањен у Алеји, места је све мање и овим новим пројектима би се решио проблем сахрањивања заслужних чланова нашег друштва
У Алеји заслужних грађана на Новом гробљу, где је од 1969. сахрањено 800 људи, остало је свега тридесет места за сахрањивање. Из тог разлога, град Београд је дао одобрење за проширење Алеје за 40 места. Осим овог проширења, у изради је и пројекат за изградњу нове Алеје заслужних грађана, али на Новом Бежанијском гробљу.
Важна донација компаније Меридиан за ХИТНО ЛЕЧЕЊЕ Соње и Михајла
"МЕРЕ ИДУ КА РЕШАВАЊУ ПРОБЛЕМА" Огласио се и градоначелник Београда о корона мерама: Има смисла!
СТАНАРИ И ДАЉЕ СТРЕПЕ: Нове мистериозне ознаке поред врата у Блоку 45 (ФОТО)
Иако су прописана стриктна правила о томе ко може да буде сахрањен у Алеји, места је све мање и овим новим пројектима би се решио проблем сахрањивања заслужних чланова нашег друштва.
У Алеји заслужних грађана на Новом гробљу од 1969. године до сада је сахрањено 800 људи. Последњи у низу је наш чувени глумац Власта Велисављевић, који је преминуо од последица корона вируса.
Мањак места за сахрањивање већ дуже време је проблем. У овој алеји остало је још свега тридесетак места. Из тог разлога је град Београд дао одобрење да се прошири Алеја заслужних грађана на Новом гробљу за четрдесет места.
Како овај број нових гробних места није ни изблиза довољан, идеја је да се изгради потпуно нова алеја и на Новом Бежанијском гробљу. Израда пројекта, на којем по налогу града Београда ради ЈКП "Погребне услуге" је у финалној фази, а очекује се да се са реализацијом почне негде средином године када би требало да почну радови на изградњи.
Планирани капацитет будуће Алеје заслужних грађана Београда, која би се простирала на чак 3.906 квадрата, у првој фази је 3 бетонске конхе са по пет 5 гробница плус још 75 гробница, затим 44 розаријума и три зида колумбаријума - са око шездесетак касета.
Међу грађанима се често мешају термини Алеја великана и Алеја заслужних грађана, а сада се најављује оснивање Алеја заслужних Београђана, па би било добро разрешити ову дилему.
Прве две алеје су део Новог гробља с тим што је је Алеја великана изграђена прва, двадесетих година прошлог века а Алеја заслужних грађана друга, док ће током ове године бити изграђена потпуно нова Алеја заслужних Београђана.
Тренутно, у функцији је само Алеја заслужних грађана, док је у Алеји великана само изузетно могућа сахрана у већ постојеће породичне гробнице.
Алеја великана је прва просторна целина на Новом гробљу предвиђена за сахрањивање истакнутих личности. Овај простор је предвиђен још урбанистичким планом из 1923-1924, а реализован је у периоду између 1926 и 1927. године. На простору Алеје великана, по подацима КП "Погребне услуге" налазе се 23 породичне гробнице И реда, 1 гробница ΙΙ реда и 2 гробнице ΙВ реда као и три капеле - капела коју је држава у знак захвалности подигла добротвору Велимиру Теодоровићу и две приватне капеле, поруџбине породица композитора Стевана Христића и академика Владимира и Ивана Спужића.
На овај простор су пренесени посмртни остаци неких од великана који су раније почивали на Старом ташмајданском гробљу као што су песника Милана Кујунџића - Абердара, и добротвора Илије Милосављевића - Колараца а и са других парцела са Новог гробља и иностранства - Петар Кочић, Јован Цвијић, Корнелије Станковић...
Године 2013. у Алеју великана су пренети посмртни остаци хероине Првог светског рата Милунке Савић, а са Трга Славија су 2016. године пренети посмртни остаци социјалисте, оснивача Социјалдемократске странке у Србији и листа "Борба", Димитрија Туцовића и сахрањени уз највише државне и војне почасти.
Изграђена је у периоду 1963 до 1965. године по пројекту архитекте Светилслава Личне, као специфична меморијално-архитектонска целина намењена за сахрањивање истакнутих личности. По архитектонској концепцији, Алеја заслужних грађана представља парковски уређену површну окружену ниским бетонским конхама, унутар које су формиране заједничке гробнице и појединачне гробнице, док се у простору испред гробница налазе кружни розаријуми на земљи, као и колмбаријуми у зидовима конхи (за смештај урни са кремираним посмртним остатацима преминулих лица).
Од 1965. године Алеја заслужних грађана је неколико пута проширивана - 1984, 2005 и 2011. године. Након оснивања првог крематоријума у Србији 1965. године, Алеја заслужних грађана је прва добила простор за смештај урни. Прва особа која чији су кремирани посмртни остаци смештени у колумбаријуме Алеје заслужних грађана била је костимограф Мирослава Глишић (12.08. 1965. године).
Формирање ове нове целине за сахрањивање заслужних личности је дефинисао Град Београд крајем претходне године.
Име Алеја заслужних Београђана разликује се од имена Алеја заслужних грађана. Наиме, то подразумева да овде могу бити сахрањени и они који су највећи део свог живота провели у Београду.
С обзиром да Алеја великана датира из ранијег периода, а конципирана је по приниципу породичних гробница, сахране у овој Алеји се данас обављају само у постојеће породичне гробнице.
Сахрањивање у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу, као и сахрањивање у будућој Алеји заслужних грађана Београда на Новом Бежанијском гробљу регулисано је градском Одлуком о уређивању и одржавању гробља и сахрањивању, прецизније члановима 36 а и 36 б. На основу поменуте Одлуке, заслужно лице је лице које је у току живота добило највиши степен одликовања Републике Србије, лице које је стекло звање академика Српске академије наука и уметности и лице коме је додељено звање почасни грађанин Београда, односно лице које је стекло Награду града Београда.
Изузетно, градоначелник града Београда може одлучити да и друго лице може бити сахрањено у Алеји заслужних грађана/Алеји заслужних грађана Београда, ако је у току живота било истакнуто у области у којој је деловало. Предлог да се посмртни остаци заслужног лица сахране у Алеји заслужних грађана/ Алеји заслужних грађана Београда даје институција чији је преминуло лице био члан, уз претходну сагласност супружника или чланова уже породице умрлог лица.
Уз предлог да се посмртни остаци заслужних сахране у Алеји заслужних грађана/Алеји заслужних грађана Београда, подносилац доставља и мишљење ресорно надлежног Министарства/ ресорно надлежне организационе јединице Градске управе Града Београда, из области у којој је то лице било истакнуто и својим радом дало допринос јавном животу града и републике.
Шетња Новим београдским гробљем је права шетње кроз историју, пошто су у Алејама Великана и Заслужних грађана сахрањивани људи који су много задужили и Србију и Београд. Овде почивају велики писци, глумци, политичари, инжињери, официри, сликари и спортисти.
Уз поменуте Петра Кочића и Коларца, да поменемо само неке од многобројних великана - Зоран Ђинђић, Слободан Јовановић, Данило Киш, Петар Краљ, Паја Јовановић, Милена Дравић, Радивоје Кораћ...
