Један у Кнезу, други на Авали, трећи на Новом гробљу: Да ли знате причу о београдским споменицима?

Београд кога знамо по јединствености, богатој и важној историји, обавијен је велом мистерије. Постоје бројни догађаји који нису до краја расветљени и појашњени, а питање је да ли ће икад и бити.

Наиме, о многим грађевинама постоје дивне приче, које никад нису до краја испричане.

Жрнов или Жрнован

Утврђење које су још Римљани подигли било је смештено на највишем врху Авале и то на месту где се сад налази споменик Незнаном јунаку. Срби су ту сазидали средњовековну тврђаву, а Турци су је ојачали и проширили. Међутим, у пролеће 1934. године тврђава је срушена по наредби краља Александара Карађорђевића.

Према претпоставкама краљ је донео овакву одлуку јер није знао или разумео вредност овог места које чак није добило ни таблу са обавештењем да се некад ту налазила средњовековна тврђава.

Никло по Првом светском рату: Ово ДИВЉЕ НАСЕЉЕ у Београду је познато као ЛЕГЛО ПРОСТИТУЦИЈЕ и КРИМИНАЛА

Према једном објашњењу краљ је био масон, па је то урадио јер је желео да нестане српска историја. Истину заправо данас нико не зна, а видљивих остатака Жрнова нема.

Гроб Бранислава Нушића

Једна од познатијих београдских прича везана је за гроб великог српског комедиографа, а која каже да је он тражио да буде сахрањен у пирамиди да му неко не би унередио место на коме ће вечно да почива.

Друга теорија наводи да је и он, као и краљ Александар био истакнути члан масона па му гробно место изгледа као фараонска пирамида са тешким црним вратима, јер је то симбол тајног друштва.

Потврда пријатељства два народа: "Република Аргентина" од данас у Београду (ФОТО)

Гроб који се налази на Новом гробљу изнад врата има и натпис "Кућа Бранислава Нушића".

Пирамида насред Кнез Михаилове улице

Испред зграде Српске академије науке и уметности, налази се бронзана пирамида на којој су обележене координате Београда, надморска висина, стране света и сила земљине теже.

Постављена је 1995. године уз објашњење да је мало знаменитости које су посвећене науци у Београду и да је пирамида први покушај да се то промени.

Међутим, чак и аматери годинама примећују да овај споменик представља јасан масонски потпис и упечатљив симбол слободних зидара. Пирамида са засеченим врхом скоро је идентична пирамиди са америчке новчанице у износу од једног долара.