"Ко крсно име слави - оном и помаже" зашто Београд слави Спасовдан?
Вазнесенска црква, саграђена као градска 1863. године, сачувала је оригинални барјак Управе града Београда
Данас православни верници обележавају Вазнесење Господње, а Београђани славу свог града. Тим поводом, биће приређено неколико свечаности од којих ће најмасовнија бити на централним градским улицама. Спасовданска литија ове године проћи ће измењеном рутом.
ДАНАС ЈЕ СЛАВА ГРАДА БЕОГРАДА: Литија креће од 19 сати, а ове улице ће бити затворене
ПАКАО НАПОЉУ ПРАВИ ПРОБЛЕМ ХРОНИЧНИМ БОЛЕСНИЦИМА: Хитна помоћ у Београду ноћас имала пуне руке посла
ОД ДАНАС ПОСТОЈИ ПЕСМА ГРАДА БЕОГРАДА: Послушајте прву химну престонице (ВИДЕО)
Вазнесенска црква, саграђена као градска 1863. године, сачувала је оригинални барјак Управе града Београда. На барјаку од црвеног броката, са једне стране је икона Вазнесења Господњег и словима од златних нити натпис: Општина града Београда 1938. а са друге стране, икона Свете Петке и порука: Ко крсно име слави - оном и помаже.
Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године дао Београду статус престонице, у част обнове и напретка, град је као своју славу узео Вазнесење Господње - Спасовдан. Ова стара заветна слава симболично указује на уздизање - вазнесење Града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност.
Под притиском многих непријатеља и великих друштвених промена, празновање градске Славе је повремено прекидано, али и обнављано, издржавши тако најтежу пробу вредности - пробу времена. Након последње паузе, ова традиција је настављена 1992, од када се на београдским улицама обележава литијом, а те године ју је предводио патријарх српски Павле.
Литија је имала устаљену трасу, симболично затварајући круг у дворишту Вазнесенске цркве. Прво стајање, за молитве за здравље Београђана, литија има код Теразијске чесме (извор уместо записа који је био на месту садашње Српске академије наука). Друго стајање је код Саборне цркве, за молитве за поштеду од страдања, мир и напредак. Треће стајање, за молитве за покој душа свим палим јунацима Београда је у дворишту Вазнесенске цркве испред гранитног Крста.
Ове године, литија ће поћи од Вазнесењске цркве ка Храму Светог саве, улицама Кнеза Милоша, Краља Милана, Тргом Славија и Булеваром ослобођења, са почетком у 19 часова.
Мошти Свете Петке и Светог деспота Стефана Лазаревића више су од симболике на литији посвећеној Београду.
Према речима проф. др Владимира Вукашиновића старешине капеле Свете Петке на Калемегдану, након турског освајања Београда 1521, по налогу Сулејмана Величанственог, ратници и поробљени народ пошли су под стражом пут Цариграда. Они су са собом понели најдрагоценије светиње: мошти Свете Петке, мошти царице Теофане и икону београдске Богородице.
За њих је то био последњи пут да носећи мошти својих небеских заштитиница, у једној тужној процесији, ходају улицама свог вољеног града, који су били приморани да напусте. Из тог разлога, мошти Свете Петке биће део литије поводом градске славе.
Икона светог владара који је Београд први пут учинио српком престоницом, увек је на челу ове свечане литургијске процесије, а ове године биће и мошти Светог деспота Стефана.
Празник Вазнесења Господњег, или како је у народу уобичајено, Спасовдан, један је од десет празника посвећених Христу. Вазнесење спада у покретне празнике - увек пада у четвртак, 40 дана после Васкрса, а 10 дана пре Духова.
Према хришћанском учењу, после Васкрсења, Христос је боравио на земљи са ученицима четрдесет дана, учећи их и учвршћујући им веру после Голготе и распећа. Сам чин Вазнесења збио се у Витанији, селу на источној падини Маслинске горе, удаљеном два километра од Јерусалима, на путу за Јерихон.
Тога дана се завршио Христов боравак на земљи, ради спасења и искупљења људског рода. Христос се пред апостолима, благосиљајући их, вазнео на небо и сео са десне стране Бога Оца. После тога се апостолима вратила њихова вера, радост и храброст.
Као што се у Јерусалиму на 40. дан иза Васкрса ишло у Витлејем у литији, тако се и у другим местима Истока, где се славило Вазнесење, излазило на литију, као нпр. У Цариграду и Антиохији, тако такође и у Српској цркви.
