КОНАЧНО ОТЕРАЛИ ТУРКЕ, мучење трајало читаву ВЕЧНОСТ, а онда се СРПСКА ЗАСТАВА ПОНОСНО ЗАВИЈОРИЛА!
Веома битан дан за све Србе
Данас је значајан дан за Београд и за Србију. Прошло је тачно 150 година од кад смо протерали и последњег Турчина из наше земље!
ШЕТАЋЕТЕ се од ЦРНИХ КЊИГА ДО РАСЦВЕТАЛЕ ОАЗЕ: На Косанчићевом венцу биће меморијални парк!
Са Београдске тврђаве 26. јуна 1867. године (два месеца од предаје кључева) коначно је скинута турска застава, која се четири века вијорила над градом.
Кључ Београда, и других важних градова Србије, предао је српском кнезу дотадашњи заповедник града, Али Риза паша још 19. априла 1867. године на свиленом јастучету. Била је приређена велика церемонију на Калемегданској тврђави. Турским заставама које су се још увек вијориле са зидина придружиле су се тад и српске заставе, а окупљени народ весело је повикао: “Слободни смо!”
Церемонија ослобођења града обележена је топовским пуцњима, чије су разарајуће звуке Београђани памтили по рушењу и убијању, али је тог 19. априла топовска паљба са калемегданских зидина била музика за њихове уши.
Ипак, најсвечанији тренутак био је кад се кнез Михаило попео на коња "белца" и поносно одгалопирао до конака паше Али Ризе, где му је организована част.
Исте вечери, кнез је приредио велики бал у згради Градске општине, а његова рођака Анка Обреновић окитила је све даме посебним камелијама, нарученим из Беча. Они који нису били позвани на бал славили су на градским улицама, играјући коло уз српску и турску музику, први пут после векова заточености, слободно вијорећи српске заставе.
Овим догађајем почела је нова етапа у развоју Кнежевине Србије, која је водила ка стицању државне самосталности.
На месту на ком је прочитан ферман султана Абдул Азиса и где је кнез Михаило примио кључеве града од турског заповедника Али паше Ризе, поводом стогодишњице догађаја постављено је "Спомен-обележје предаје кључева" које се налази са десне стране од главне стазе на коју се ступа из Кнез Михаилове улице.
