ПОЧИЊЕ ПОПУШТАЊЕ МЕРА И ПО РЕГИОНИМА? Колико вакцина заиста утиче на "нормализацију живота" и како напредује Београд
Према најновијим званичним подацима Канцеларије за ИТ и еУправу, Београд убедљиво предњачи по проценту вакцинисаних пунолетних грађана пошто је у престоници више од 40 одсто цепљених.
Најновије бројке о вакцинацији показале су да је проценат вакцинисаних различит од града до града и од региона до региона, па се поставља питање да ли би и Србија попут Грчке или Шпаније противепидемиолошке мере могла да спроводи и попушта по областима у зависности од степена имунизације и постотка оболелих.
Пројекат "Самоодрживи град" представљаће Београд и Србију на бијеналу архитектуре у Сеулу (ФОТО)
ИЗДАТА НАРЕДБА! ЕВАКУАЦИЈА СТАНОВНИКА ЧУКАРИЦЕ: У недељу ће се уништавати авио бомба, грађани ће бити измештени
НЕВИЂЕНА СЦЕНА У ЦЕНТРУ БЕОГРАДА: Возач ударио у ивичњак па испао из аутомобила (ФОТО)
Према најновијим званичним подацима Канцеларије за ИТ и еУправу, Београд убедљиво предњачи по проценту вакцинисаних пунолетних грађана пошто је у престоници више од 40 одсто цепљених. Шта више, чак чак девет општина главног града у топ 10 општина у Србији са највећим процентом вакцинисаних. Због тога се све гласније могу чути предлози да би корона мере најпре требало попустити у Београду пошто се показало да су становници престонице најодговорнији у борби против короне. Није реч само о Београду него и о Ужицу, Сремској Митровици, Новом Саду, Нишу, златиборском региону, Шумадији, где је имунизовано више од трећине грађана.
Зато се многи питају да ли би Србија попут Грчке или Шпаније могла да спроводи противепидемиолошке мере по градовима и регионима. Да ли би, рецимо, у већим градовима требало најпре релаксирати мере, отворити у потпуности привреду односно кафиће и ресторане уз поштовање мера када проценат вакцинисаних пређе 50 или 60 одсто и број заражених на дневном нивоу буде близу двоцифреног? На тај начин градови или региони где су грађани дали највећи допринос борби против короне не би испаштали због неодговорности мештана у мањим градовима и областима.
Када је реч о проценту вакцинисаних, највише забрињава ситуација у Санџаку где је у Тутину имунизовано свега 6,52 пунолетних грађана, а у Новом Пазару само 13,36 процената. Ништа није ни мачвански округ,
Спровођење и релаксирање противепидемиолошких мера по регионима и градовима већ постоји у појединим државама у западној Европи. Рецимо, у Грчкој у црвеној корона зони су Солун, Атина и Халкидики где су ригорозније противепидемиолошке мере у односу на остале делове земље што значи да сви региони у овој држави немају исте забране због пандемије.
Шпанија је у том погледу отишла и корак даље па тако има различите корона мере од покрајине до покрајине, од града до града чак и по општинама у Мадриду у зависности од епидемиолошке ситуације.
Треба подсетити, да су још током првог таласа пре више од годину дана, постојали предлози да се изолују централне општине у Београду и забрани кретање између општина због раста броја заражених, али се, ипак, од тога одустало јер је таква мера била тешко оствартива.
Ипак, сигурно би било лакше спровести мере на нивоу региона или градова.
Епидемилог Томислав Радуловић истиче да ће релаксирање мера у Београду бити могуће када проценат вакцинисаних пређе 60 одсто.
- Ако смо тренутно на 40 одсто вакцинисаних у престониц потребно је да се још 20 процената имунизује д абисмо на основу тога могли да размишљамо о попуштању мера. Лично, не верујем да ће се то догодите пре друге половине маја - оцењује Радуловић.
Како каже, са попуштањем мера треба бити веома опрезан.
- Нажалост, има много људи који седе у баштама кафића и ресторана и не носе маске. Има и угоститеља који застакљене просторије представљају као баште па ни ту нико не носи маске иако се практично ради о затвореном објекту. Не треба заборавити да и даље имамо сваког дана око 2.500 заражених од којих у Београду око 600-700. То је и даље огромна бројка - упозорава Радуловић.
С друге стране, епидемиолог Радмило Петровић не верује да се противепидемиолошке мере могу спроводити по градовима, областима, па чак и државама.
- Свет је један, а за Covid 19 не постоје границе. Видимо да из Велике Британије или Бразила долазе сојеви у Београд, да је индијски сој дошао ко зна где... Дакле, немогуће је затворити државне границе и решити на тај начин проблем. Видимо да ниједна држава у Европи и свету не зна још тачно које мере да предузме па једни продужују, други скраћују локдаун, трећи затварају регионе. Све то по мени није добро - апострофира Петровић.
Зато је потребна јединствена политика на глобалном нивоу, сматра наш саговорник.
- Светска здравствена организација треба да заузме чрвст став, јединствену политику коју ће следити све њене државе чланице. Пошто је корона глобални проблем он се може решити једино глобалном политиком, а не по државама, регионима и областима - закључује Петровић.
