Кристијан чисти улице, а песмом „одржава хигијену душе“

Кристијан Бајрамовић, комунални радник у ЈКП „Градска чистоћа“, песмом и осмехом улепшава сваки дан грађанима Савског венца. Он нема микрофон. У рукама држи брезову метлу којом чисти улице, а песмом каже „одржава хигијену душе“.

Кристијан Бајрамовић има 24 године и непуних седам година стажа у „Чистоћи“. Ожењен је и отац двоје деце. Таленат за певање открио је сасвим случајно пре четири године, када се одважио да пред другима пусти глас и запева од срца.
Песмом не увесељава само суграђане, већ и породицу и пријатеље, али му је најдраже задужење да својој деци пева успаванке. 

„Знам много успаванки, био сам „принуђен“ да их научим када сам добио прво дете, како бих одменио супругу да би успела макар да се увече мало одмори. Морам признати да ми је песма спасила и брак неколико пута. Како би ми опростила када останем дуже на послу или закасним „јер сам нешто важно морао да завршим“, ја с врата запевам  „моја је драга сваку ноћ сама, сваку ноћ сама у сузама...“ и она шта ће, разљути се. Песма за мене представља лек за душу. Волим да певам док радим. Бити комунални радник није лако, то је физички захтеван посао, али уз песму и посао лакше падне. Готово да се не осећам уморним када завшим радни дан и кренем кући. Помогнем себи да одржим добро расположење, посебно у последње време када смо сви забринути због епидемије. Драго ми је што видим и осмехе суграђана или кад ми кажу да сам им улепшао дан или их орасположио, а поред тога иза себе оставио чисту улицу. Мислим да свако треба да нађе неки механизам како да се осећа добро. Мој механизам је певање“, каже Бајрамовић.

Колеге на послу га неретко ословљавају са „певач“, а Бајрамовић каже да му је најважније што његова песма никоме не смета, већ напротив многе одушеви. 

„Никада ми нико није упутио неку негативну реч и драго ми је због тога. Волим да певам за своје, али и задовољство других. Нисам никада размишљао о томе да се пријавим на неко од такмичења. Певам за своју душу. Од рада у „Чистоћи“ издржавам породицу. Никада нисам мислио ни на какву славу нити ми је до ње стало. У мојој униформи ми је сасвим добро и поносно носим своје наранџасто одело. Од поштеног посла се не треба стидети. Ја ћу наставити да га славим песмом“, искрен је Бајрамовић.