ПОЗНАТИ ПРЕНОСИЛАЦ БЕСНИЛА НА ДОРЋОЛУ: Да ли смо свесни колико је ова звер опасна? (ВИДЕО)
Лисица се синоћ прошетала Дорћолом.
Ноћас, нешто после поноћи, камере су забележиле занимљив призор.
Градоначелник Шапић открио споменик Томи Здравковићу у Скадарлији (ФОТО)
Градоначелник Шапић открио споменик Томи Здравковићу у Скадарлији (ФОТО)
"ЕВО ГА, САМО ЈОШ МАЛО, ЕВО ГА, ЕВО, ЈАОООООЈ!" Шок снимак из центра Београда изазвао пометњу на друштвеним мрежама! (ВИДЕО)
У ОВОМ ДЕЛУ БЕОГРАДА СУ МОМЦИ ЗА ЖЕНИДБУ НА РАСПРОДАЈИ: Оглас који је насмејао многе (ВИДЕО)
У ОВОМ ДЕЛУ БЕОГРАДА СУ МОМЦИ ЗА ЖЕНИДБУ НА РАСПРОДАЈИ: Оглас који је насмејао многе (ВИДЕО)
Наиме, на снимку који се појавио на друштвеним mrrežama може се видети лисица која уредно чека да се на пешачком прелазу упали зелено светло како би прешла улицу.
Иако ово делује као симпатичан призор увек би прво требало имати на уму да су управо лисице, поред вукова, главни преносиоци бесниа на нашим просторима.
Ове звери се, у потрази за храном, спуштају до насеља где долазе у сукоб са псима и инфицирају их.
Вирус беснила доспева у рану или ткива човека када га угризу оболеле животиње, или га лижу по повређеној или испуцалој кожи.
Клиничка слика беснила
Након уједа бесне животиње наступа период инкубације који може бити различито дуг, кретати се од од неколико дана до више година. Болест почиње продромним знацима који су некарактеристични а састоје се од малаксалости, замора, главобоље, анорексије и грознице. У отприлике 50% пацијената се на месту уједа јављају бол или парестезије. Овај стадијум траје 2-4 дана. Болесници често безразложно мењају ћуд и постају раздражљиви, узнемирени или утучени и потиштени. Беже од куће без разлога. Жале се на несаницу, главобољу, несаницу, бол у ждрелу, трбуху, повраћање или пролив. Након овог стадијума болест се може манифестовати у два клиничка облика:
Фуриозно беснило-већина оболелих има ову форму болести, изражени су психомоторни немир, промене понашања, халуцинације, раздражљивост. Међу првим симптомима се јављају грчеви фарингеалне мускулатуре, па болесник једва може да прогута мало течности, уз страх од пијења воде што се зове хидрофобија. Довољно је да чује шум воде или да помисли на пијење воде па да добије грчеве мишића ждрела и гркљана који могу трајати од 1-5 минута. Болесници обилно слинаве, зноје се, стално су у покрету, бришу се и уплашени су. Овакво стање траје 2-3 дана, а затим наступају парализе прво кранијалних нерава, па дисајне мускулатуре. Смрт наступа за 4-5 дана са помућењем свести и знацима респираторне инсуфицијенције.
