МЕСТО НА КОМ УСПОМЕНЕ НЕ НЕСТАЈУ: Упознајте Дорћол - романтизовану четврт Београда (ФОТО)
Један од најмањих и најстаријих делова у градској општини Стари град - Дорћол устоличио се као културни центар, као стециште ноћног живота и дневног провода, али и место које је било сведок бурне и богате историје наше престонице.
Сваки град у свету има свој кутак, своје насеље које је посебно, романтично, које га издваја од остатка града и даје му посебну чар. Такво насеље у Београду је Дорћол, најстарија градска четврт.
РЕКОНСТРУКЦИЈА УЛИЦЕ ЈУСТИНА ПОПОВИЋА У АЛТИНИ: Потпуна замена коловозне конструкције
Караван зимнице наредног викенда "путује" на пијацу "Блок 44"
ЗЕМУН ПО СВОЈОЈ СПЕЦИФИЧНОСТИ ОСВАЈА СРЦА МНОГИХ: Завирите у кулу Гардош и доживите Београд на прави начин (ВИДЕО)
Дорћол какав данас познајемо почео је да ниче у периоду после рата, када су изграђене функционалне, огромне зграде потребне за велики број досељеника. Спортски центар изграђен је 1974. године, поставши језгро општине и главно састајалиште младих.
Један од најмањих и најстаријих делова у градској општини Стари град - Дорћол, устоличио се као културни центар, потом као стециште ноћног живота и дневног провода, али и место које је било сведок бурне и богате историје наше престонице.
Дорћол у срцу правих Београђана увек носи посебну драж и за њега чувају посебно место - најстарија градска четврт сећа на космополитски Београд који је спајао све и свакога, није знао за разлике, живео је у миру, слози и са стилом.
Дорћол данас заузима простор између Београдске тврђаве, Студентског трга, Булевара Деспота Стефана Лазаревића и реке Дунав, те се "грана" на горњи и доњи. Ипак, стари Београђани углавном за Дорћол признају само доњи, онај "исконски", а њему припада део између улице Цара Душана и Дунава.
Како је Дорћол добио име?
Само име Дорћол значи раскрсницу четири улице, а односи се на раскрсницу улице Цара Душана и улице Краља Петра, односно Дубровачке. Сам извор речи потиче из турског језика: дорт - четири и јол - пут.
Као северно подграђе, у средњем веку је био главни део градске вароши.
У време турске власти, центар Београда, главна улица, односно башчаршија је била данашња улица Цара Душана. Та улица је остала главна све до друге половине 19. века. На дорћолској падини су биле куће у време аустријске и турске власти док су на врху брда биле баште где је сада Кнез Михаилова улица. Све најважније куће у граду налазиле су се на Дорћолу. Ту се историја прелива по улицама.
Кад су Аустријанци почетком 18. века освојили Београд, најпре су почели да тадашњу турску касабу претварају у модерну западњачку варош, а највише измена претрпео је Дорћол, где су тих година досељене 333 немачке породице. У време турске власти, на Дорћолу су живели Турци и други муслимани. Било је и Јермена. У једном делу Доњег Дорћола, испод Душанове улице, било је доста Јевреја. Једна од улица носи и назив Јеврејска, где се налазила јеврејска махала. У многим свечаним приликама, о празницима, кроз Јеврејску улицу су пролазиле свечане поворке у којима су се понекад носиле реликвије из оближње синагоге.
Архитектура Дорћола
Дорћол такође може да се похвали као место где је сачувана најстарија београдска кућа - налази се у улици Цара Душана број 10, а важи за споменик културе. Ова кућа никла је за време аустријске владавине, а грађена је у барокном стилу под "палицом" пуковника Николе Доксата де Мораза. Он је касније погубљен подно зидина Калемегдана, како би се прикрила тачна локација тајних пролаза, подрума и лагума који су наводно из куће водили у тврђаву. У каснијим годинама приземље куће увек је служило као некаква врста занатске радње.
Непрегледан је списак здања у овом крају који обилује занимљивим грађевинама које, ако их мало боље погледате, одишу, и као да саме говоре о времену у ком су настале.
Од најстарије куће у Београду Елијаса Флајшмана, богатог мајстора ременара, која је подигнута између 1724. и 1727. године, као један од првих објеката који су изграђени у време аустријске окупације Београда, па до Капетан Мишиног здања и куће Стевана Мокрањца.
Непрегледан је и списак чувених станара овог београдског краја, од Карађорђа и кнеза Александра Карађорђевића, па до Меше Селимовића и Светлане Велмар Јанковић.
Богата природа
Улице Дорћола су станиште карактеристичних птица урбаних центара, као што су домаћи голуб, црна црвенрепка, градска ласта, ветрушка, домаћи врабац. Дорћолски кеј се делом налази насупрот Великог ратног острва, па се уз његове обале могу видети бројне врсте водених птица.
Ово урбано језгро града је данас стециште уметника, љубитеља ноћног живота, градских блејача, на Дорћолу је могуће завршити све могуће шеме, од набавке уметнина до проналаска саговорника на сваку тему, а некад је довољно само шетати овим сненим улицама и животне путање ће вам се отворити саме.
