МИСТЕРИОЗНИ НЕСТАНАК ДЕЧАКА У ЈАЈИНЦИМА: Играо се пред кућом и само нетрагом нестао - на десетине милиционера трагало за њим очајнички
Били су то предуго поподне, ноћ и јутро током којих су владали јако узбуђење и велики страх међу житељима заселака на обронцима Авале.
Разлог је био нестанак двогодишњег дечака Владана Николића, коме се изненада, у четвртак, 9. октобра 1977. године око 16 часова, изгубио сваки траг. Становништво тог краја и петнаест милиционера Станице милиције Вождовац трагало је очајнички целе ноћи за несталим дететом на простору између Белог Потока и спомен стратишта жртава фашизма у Јајинцима.
Родитељи и комшије одмах су изнели сумњу да је неко отео дечака. У то време приче о отмицама деце су се повремено појављивале у јавности, из непознатих разлога, и уносиле немир међу грађане. Тврдило се да странци одводе децу у земље Западне Европе или чак Азије. Иако су то увек биле гласине, за које су тадашњи политичари тврдили да су део некаквог “специјалног рата” против Југославије, овог пута је двогодишњи дечак заиста нетрагом нестао, пише портал "Калдрма".
Како је мајка Вера испричала милиционерима, Владан се играо у четвртак поподне пред својом кућом у Јајинцима и често је излазио на путељак који пролази покрај куће и пространог кукурузног поља. Око 16 часова дала му је лек, јер је дечак недавно прележао назеб. Тада је последњи пут видела сина, коме се затим изгубио сваки траг.
"Био ми пред очима, играо се испред куће..."
- Изашао ми је напоље да се игра. Стално ми је био пред очима, али пошто се играо пред кућом, нисам се плашила да ће одлутати. Никад досад није одлазио даље од суседне куће. Изненадила сам се кад ми је мали сестрић рекао да Владана нигде нема – причала је тада дечакова мајка Вера Николић, која је у очајању покушала чак и да изврши самоубиство, али су је суседи спречили.Потражила га је код суседа, али га није нашла. Како је време одмицало, а малишана нису успевали да пронађу обузимала их је паника. Алармирана је милиција.
- Распитивали смо се на све стране, да ли је неко видео мог сина. Неке жене су ми рекле да су дечака виделе са двојицом младића, горе, на Авалском путу, на аутобуској станици. То ме је пренеразило и уплашило. Одмах сам позвала милицију - са сузама у очима причала је несрећна мајка.
У међувремену, искупило се тридесетак људи и жена, који су кренули у организовану потрагу. Прегледано је кукурузно поље у близини куће. Комшије су претражиле сваки грм и шибљак. Дечаку, међутим, није било ни трага. Доласком милиционера Станице милиције Вождовац, трагање се проширило на већи простор. Целе ноћи милиционери и грађани узалуд су тражили и дозивали несталог Владана.
Виђен са човеком у сивом мантилу, па пронађен у кукурзишту
- Причало се да је дечак виђен са неким човеком у сивом мантилу, који га је држао у рукама и носио према Јајинцима - сведочио је Драгослав Јовановић, један од суседа.
Тек после непроспаване ноћи, пуне узбуђења и страховања, малишан је пронађен у кукурузишту, недалеко од родитељске куће, поред Каљавог потока, недалеко од ресторана "Жупа" под Авалом. Седео је на земљи сам, мусав, али неповређен. Није чак ни плакао.
Дечака су пронашли милиционери Душан Живковић, Видосав Миљковић и грађанин Владимир Ћирковић - испричао је командир Станице милиције Вождовац, Вујадин Бокан.
Иако су сви били срећни због исхода, једна ствар је ипак бунила милиционере: дете је било сасвим суво и сигурно да ноћ није провело напољу, јер би га роса скроз промочила.
- Кад смо му пришли није ни плакао. Питао је само где је мој тата - рекао је један од милиционера.
Отац дечака, Станко Николић, пригрлио је сина једва стојећи на ногама од силног узбуђења. Одмах је са њим отишао у Дечіју клинику где су лекари установили да дете, на срећу, нема никаквих повреда.
Дете се ничега не сећа
На место на коме је дете пронађено изашла је екипа крим-техничара СУП Београда. Истрага је требало да утврди како је малишан нестао и где, и евентуално с ким, је провео ноћ.
Међутим, одговора није било. Дете се није сећало или није умело да објасни, а трагова није било.
Тако је овај мистериозни нестанак остао неразјашњен. Шта год била истина, да ли је дете било предмет неуспеле отмице, или је одлутало од куће, само је једно било важно: нађено је живо и здраво и враћено кући.