МОСТОВИ СРПСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ: Од најмањег до најзначајнијег, ово је права истина о мостовима Београда! (ВИДЕО)
Бројна документа из средњег века сведоче о низу мостова који су прављени на подручју Београда од камена и дрвета.
Београд је још давних дана, као и данас, увек имао недовољно мостова. Мостови су се градили и рушили док су се Београђани кроз векове борили да премосте две велике реке, Саву и Дунав.
КОРОНОМ ЗАРАЖЕНО 3,1 ОДСТО БЕОГРАДСКИХ ВОЗАЧА! Весић: "Не улазите без маске, неће имати ко да нас вози"
ИСКОРИСТИТЕ ВЕЛИКУ АКЦИЈУ! Остварите попуст на поруџбину и доставу
ЗЕМУН ПО СВОЈОЈ СПЕЦИФИЧНОСТИ ОСВАЈА СРЦА МНОГИХ: Завирите у кулу Гардош и доживите Београд на прави начин (ВИДЕО)
Бројна документа из средњег века сведоче о низу мостова који су прављени на подручју Београда од камена и дрвета.
Почетак 20. века означава и употребу новог материјала армираног бетона и нове конструктивне градње. Послератни период карактерише изградња мостова, бројних саобраћајница, аутопутева, градских заоблиазница,железница.
Изградња мостова кроз историју
Први мост преко Саве је био онај који је историчар Зосим у 5. веку помињао у написима о Сингидунуму.
Понтонски мостови преко Саве подизани су у доба Византије, а затим у време турских похода ка Европи. Сулејманов војсковођа Караџа-паша учинио је то пред освајање Београда 1521. године, док су градитељи султана Ахмеда код села Вишњица први премостили Дунав 1595. године. На истом месту, 120 година касније, војска Еугена Савојског је изградила нови понтонски мост и освојила Београд 1717. године.
Ипак, најспектакуларнији београдски мост је подигнут 1688. године. Аустроугари су премостили Саву код Остружнице, а затим и преко Аде Циганлије. Најпре је направљен Дуги мост или Мост преко мочваре преко водоплавног терена данашњег Новог Београда. На тај мост се ослањао понтонац преко Саве. Искусни београдски мајстор Ђорђевић, за само месец дана уз помоћ 400 радника, подигао је Дуги мост, користећи 2.000 стабала, 1.100 дрвених стубова, 15.500 снопова коља и 12.000 палисадних облица.
ЖЕЛЕЗНИЧКИ МОСТ
Двадесетог дана августа 1884. године отворен је 462 метра дуги и 7.200 тона тежак Железнички мост, који је премостио Саву ослоњен на шест камених стубова.
Срушен је у Првом светском рату, обновљен 1919. године, а поново срушен 1941. године.
Данашњи стари железнички мост изграђен је по завршетку Другог светског рата, у оквиру ратне репарације и био је једини београдски железнички мост преко Саве све до изградње Новог железничког моста, 1979. године. Дугачак је 350, а висок 13 метара. Преко њега саобраћају возови између Срема и београдске Главне железничке станице. Мост је последњи пут реконструисан 1986. године, уз мање поправке 1995. и 1996. године, а за 2009. годину планирана је замена 10 дрвених железничких прагова синтетичким.
Мост братства и јединства - Бранков мост
Први, прелепи друмски мост је отворен 16. децембра 1934. године.
Мост краља Александра Карађорђевића је премостио Саву ослоњен на два армирано-бетонска стуба у српско-византинском стилу, док су челична ужад држала целокупну конструкцију.
Делимично је срушен током Хитлеровог бомбардовања 1941. године, а потпуно уништен у америчком бомбардовању Београда 1944. године.
Обновљен је 1955. године и назван Мост братства и јединства. Народ је пак прихватио назив Бранков мост.
Београђани су овај мост понекад звали Савски мост или мост у Бранковој улици јер се преко њега улази улицу названу по песнику Бранку Радичевићу.
Садашњи назив је добио по Бранковој улици, чији наставак представља, а не по писцу Бранку Ћопићу, који је извршио самоубиство скочивши са њега.
Мост је и иначе познат по великом броју самоубистава која се изврше или покушају са њега. Сваке године око 40 људи реши да изврши самоубиство скочивши са Бранковог моста.
Панчевачки мост
Први прави мост преко Дунава, Панчевачки, или мост Краља Петра Карађорђевића отворен је 1935. године.
Такође је трајао до Другог светског рата.
Када је ратна олуја прошла, на новом мосту према банатској страни Београда, 29. новембра 1946. године, траку је пресекао Јосип Броз Тито и дао му име мост Црвене Армије.
Право име дунавске ћуприје данас зна мало њених корисника.
Стари Савски мост
Мост који спаја Аутобуску станицу и Старо Сајмиште изградили су Немци у Другом светском рату (1942), намеравајући да га поставе на Тиси код Жабља.
Мост је обнављан од 1964. до 1969. године. Стубове, од око 40 шипова од храстовине, дужине десет, а пречника око 30 сантиметара су поставили Данци.
Око шипова су побијене челичне шипке Ларсен талпе, а између шипова је уливен бетон.
Нови Железнички мост
Нови железнички мост преко Саве у Београду изграђен је у периоду 1975-1979. године, у склопу реконструкције београдског железничког чвора (тзв. решења "Прокоп").
Мост Газела
Газела је најпрометнији београдски мост изнад реке Саве. Дневно преко њега пређе више од 165.000 возила иако је мост пројектован за око 40.000.
Грађен је од 1966. до 1970. као део градског аутопута и аутопута Братство и јединство који је требало да повеже ондашње републике СФРЈ - Македонију, Србију, Хрватску и Словенију.
Главни пројектант Газеле је био професор Грађевинског факултета Миша Ђурић.
Због силуете греде која се ослања на четири коса стуба, подсећао је на афричку газелу у скоку, по којој је и добио име.
Остружнички мост, друмски и железнички
Транзитни мост Остружница на Сави, као најважнији део београдске заобилазнице Батајница - Добановци - мост Остружница - Бубањ Поток, чија је изградња почела још 1990. године.
У Нато бомбардовању у априлу 1999. године мостови су били срушени. Тек 2006. године мостови су пуштени у саобраћај.
Мост преко Аде Циганлије
Мост преко Аде Циганлије је друмски и шински мост у Београду који повезује општине Нови Београд и Чукарица. Мост је званично спојио две обале 8. августа 2011. године. За сада, тај мост нема одређено име, па се за њега користи овај назив.
Мост је предвиђен као део београдског Унутрашњег магистралног полупрстена (УМП) који би повезивао Нови Београд и Звездару. Било је предвиђено да ће мост заједно са приступним саобраћајницама коштати 161 милион евра, али током 2011. цена је премашила износ од 400 милиона евра без урачунатих пореза.
Године 1923, архитекта Ђорђе Коваљевски је урадио прву урбанистичку скицу Београда са мостом преко Аде Циганлије. У време када је Београд попримао прва обележја европских метропола футуристички оријентисани планери саобраћаја предвидели су поједине деонице саобраћајнице коју ми данас зовемо Унутрашњи магистрални полупрстен.
Ова саобраћајница или њени поједини сегменти постојала је у ранијим плановима са донекле измењеним положајем под различитим именима: магистрални прстен, трансверзала, источна тангента. Оно што је било свима заједничко је мост преко Аде Циганлије.
Према усвојеном решењу, мост преко Аде Циганлије је мост са косим затегама. Има дужину од 929 метара, шест коловозних трака, две стазе за пешаке и два колосека намењена будућем лаком метроу. Ширине је 45 метара и има један пилон висине око 200 метара, са којег се пружају затеге које држе део гредне конструкције преко Саве. Дужина главног распона је 376 метара.
Градња моста преко Аде у Београду, побудила је интересовање Телевизије "Discovery" која је у склопу свог циклуса о људским достигнућима и градитељским подухватима одлучила да уврсти, мост преко Аде, тренутно једини мост на свету, који има само један пилон и спцеифичну асиметричну конструкцију.
