НАЈЛЕПШИ ПАРК БЕОГРАДА КРОЗ ВЕКОВЕ: Од каменолома до омиљене градске оазе! (ВИДЕО)
Као и сам настанак града Београда и све његове знаменитости, Ташмајдан и простор око њега такође имају веома интересантну прошлост.
Парк Ташмајдан налази се између улица Таковске, Илије Гарашанина, Београдске и Булевара краља Александра на простору на коме се некада налазио каменолом.
СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА БЕОГРАЂАНЕ: Од сутра ујутру почиње грејање због најављеног захлађења
Весић: Инвеститори верују у Београд, продато 1.850 квадрата земљишта на Дедињу!
НАМЕЊЕНО СВИМ МАЛИШАНИМА: Завршава се уређење Платоа Раше Попова (ФОТО)
Као и сам настанак града Београда и све његове знаменитости, Ташмајдан и простор око њега такође имају веома интересантну прошлост.
Када би кренули од самог почетка, од самог назива, Ташмајдан је турског порекла. Настао је од речи таш што значи - камен и речи - мајдан која се на наш језик преводи као рудник.
Причу око имена покрива то што се некада давно овде налазио велики каменолом, али ипак нису Турци први који су вадили камен на Ташмајдану. Каменолом су први иградили Римљани, још пре две хиљаде година, а њихову праксу наставили су бројни освајачи који су након њих прохујали овим просторима. Поред камена у руднику на Ташмајдану дуго је вађена и шалитра.
Старо Ташмајданско гробље
Иако данас важи за најлепши парк српске престонице, Ташмајдан је ипак највећи део своје историје био нешто сасвим другачије. Уз каменолом, на простору данашњег парка налазило се велико гробље. Од памтивека становници Београда су се сахрањивали на Ташмајдану, где се налазило римско, затим турско, немачко и на крају српско гробље.
Гробље је са Ташмајдана исељено 1886. године, а споменици измештени.
Годинама након премештања гробља, кад год би се на овом простору започела неко ископавања завршавала су се са открићима нових лешева који нису премештени кад и гробље. Сасвим је извесно да испод данашњег парка и даље леже остаци старих Београђана. На старом ташмајданском гробљу били су сахрањени бројни великани српске историје, као што су, Илија Милосављевић Коларац, Тома Вучић-Перишић, Јован Скерлић, али и Јосиф Панчић који је био сахрањен у ковчегу од његове Панчићеве оморике чији су посмртни останци и гробници пресељени на Новом гробљу.
Лагуми и пећине
Током Другог светског рата, Немци увидели су велики стратешки потенцијал Ташмајдана. Немачки командант Александар Лер сместио је свој штаб у утробу Ташмајдана. Одавде је спроводио своје злочиначке планове. Александар Лер ухапшен је на крају рата. Након првобитног бега из тадашње Југославије, Лер се предао британским снагама које су га опет изручиле југословенским властима. Стрељан је за ратне злочине 1947. године.
У овим пећинама криле су се и жене и деца током страховитог бомбардовања Београда у првим данима Првог светског рата. Лагуми и пећине и даље нису потпуно истражени, а имају потенцијал да буду још једна туристичка атракција Београда.
Црква Светог Марка као главни симбол Ташмајдана
Прву цркву Светог Марка подигао је кнез Милош Обреновић 1835. године. Милош је цркву подигао на месту где је 1830. године прочитан султанов хатишериф којим је Србија добила самоуправу, а Милошево кнежевско достојанство проглашено за наследно. Међутим, прва црква Светог Марка није била дугог века, опстала је до почетка Првог светског рата када је спаљена у ратним дејствима. Ипак, првобитни храм постојао је све до 1941. године када је коначно уништен.
Црква Светог Марка какву данас познајемо грађена је у периоду од 1931. до 1940. године. Пројекат за нови храм израдили су браћа Крстић, професори Архитектонског факултета. Циљ је био да нова црква својим изгледом подсећа на манастир Грачаницу на Косову.
У цркви Светог Марка налазе се и мошти цара Душана, а ту су сахрањени и последњи краљ из династије Обреновића - краљ Александар и његова супруга Драга Машин. Изградња унутрашњости храма и даље није завршена.
Тек 1950. године почели су радови на уређењу простора око Ташмајдана. Тада је предвиђено да се на том делу подигне велики парк, а у његовој залеђини спортски центар. Након што је 1963. године пуштен у рад отворени базен, Ташмајдан је постао центар градских збивања и у летњим месецима.
Пре неколико година, Ташмајдански парк доживео је своју нову реконструкцију. Обнављање парка финансијски је помогла и влада Азерјбеџана. Данас Таш представља срце Београда, стециште младих и старих.
