Никло по Првом светском рату: Ово ДИВЉЕ НАСЕЉЕ у Београду је познато као ЛЕГЛО ПРОСТИТУЦИЈЕ и КРИМИНАЛА
Страх и трепет чак и за полицију
Друштвене и културне прилике у Србији ових дана оживеле су успомену на чувено дивље насеље Јатаган малу. Све до шесздесетих година када је потпуно растурено, и то приликом припрема за организовање Прве конференције несврстаних, ни Краљевина СХС није успела да се избори са њим.
Најопаснија станица градског превоза налази се у строгом центру престонице (ФОТО)
Насеље је настало након Првог светског рата на данашњем простору између Булевара Франша д’Епереа и комплекса болница, од Мостара до Булевара ослобођења, а један од аутентичних записа из тог времена наводи: „Неколико Београђана, избачених на калдрму из својих сопствених станова, видеше тамо слободан плац, који је иначе општинско власништво, брзо створише план.
Предвече догураше материјал, по ноћи сами приступише раду и ујутро су у већ готовим кућама кували ручкове. Њиховом примеру следовали су и остали бескућници, па су тако сваке ноћи ницале нове и нове куће, а данас већ имамо читаву варош у вароши. Нове страћаре се непрестано дижу, па често Јатаганмалац кад устане, види у свом дворишту нову, туђу кућу."
Наравно, насеље је у почетку било познато по томе што је чак и полиција тамо нерадо залазила, а проституција, коцкање, џепарење, продаја наркотика... били су уобичајне делатности.
Интересантно, током времена је Јатаган мала толико нарасла, да је полиција један део срушила 1933, а око 450 кућа до темеља је уништено у периоду од 1939. до 1940, да би дивље насеље у потпуности било расељено 1961.