Откуд Албанија у срцу Београда: Зграда која је била кафана, банка, бункер, а име јој нико није мењао
Украс престонице
На месту где се данас налази Палата Албанија, некада је била кафана, па је никла садашња грађевина, која је тада била и највиша зграда у међуратном добу.
ОБЈАШЊЕНО: Ево због чега се новогодишња расвета у Београду поставља у септембру
У самом срцу Београда на углу Коларчеве и Кнез Михајлове улице налази се први облакодер на Балкану - чувена Палата Албанија. Изграђена је 1938. године и њени почеци проткани су неверицом, а многи не знају ни одакле јој име.
Подигнута је на месту некадашње жуте куће од дрвета, познатије као "Кафана код Албаније". Она је представљала седиште боемског живота престонице, а контраверзе око њеног имена никада нису решене.
Неки кажу да је име добила у знак захвалности према Албанији која је у Првом светском рату допустила нашој војсци да се повуче преко њене територије.
Вриштаћете од смеха! Погледајте каква "образована елита" подржава Јанковића и Јеремића! (ВИДЕО)
Други, опет, спомињу извесног угоститеља Михајла Костића који је рачуне у оближњој кафани "Албанез" потписивао "код Албанеза Скендербега". Он је 1896. године прешао да ради у кафану "Албанија", али се не зна да ли је затекао то име по доласку или је хтео да на стари углед привуче муштерије.
Кафана "Албанија", се састојала од подрума, приземља и једног спрата. Средином тридесетих година 20. века, приликом инспекцијског прегледа, остао је записан извештај у коме је изражен општи утисак о њеном запуштеном стању, као и закључак да се она поправком неће моћи довести у ред.
Љигава маса од блата, органских материја и разних течности прекривале су под кафане. И поред лошег стања у коме се кафана налазила, она је представљала омиљено место старих Београђана, већина је свраћала због друштва, па им није сметао њен лош спољашњи, а ни унутрашњи излед. Један од честих гостију тада, био је и Бранислав Нушић, који је, уверен да ће кафана заувек остати на свом месту, једном приликом записао:
"Почев од теразијског чвора, десном улицом која спаја Теразије и Позоришни трг (Коларчева улица), настаје низ кафана, од којих су многе већ раније изумрле. Једино, на врху те улице, постоји и данас, као траг старога Београда, и постојаће, како изгледа вековима, кафана 'Албанија', ругло Београда, али елдорадо свих закупаца те кафане. Не постоји кафана са мање режије, а више промета; нити постоји кафана коју посећује тако разнолика и тако мешовита публика".
На несрећу свих Београђана, кафана је срушена 17. октобра 1936. године. Тек две године касније расписан је конкурс за изградњу вишеспратнице на том месту. Конкурс за идејне скице је расписала Хипотекарна банка Трговачког фонда у Београду. Градња је започела 16. јула 1938. и трајала је до 20. октобра 1939. године.
Ремек дело свог доба има 13 надземних и четири подземна спрата, високо је 53 метра, укупне површине 8.000 м². У тренутку када је изграђена била је највиша зграда на Балкану у међуратном добу.
Када је у Београд стигао Други светски рат, у дну Албаније био је бункер где су се склањали официри Рајха током савезничког бомбардовања. На Васкрс 1944. године бомба је упала у Палату Албанија, али није експлодирала. 20. октобра 1944. године, на згради је истакнута југословенска застава са петокраком као знак да су Народноослободилачка војска Југославије и Црвена армија ослободиле Београд од немачких окупационих снага.
У Титовом периоду умела је да послужи и као идеално место за билборд.
Коначно, Палата је 1983. године проглашена је за културно добро од великог значаја.
У Палати Албанија данас је смештена Агенција за осигурање депозита.
У скорије време зграда је добила још једну намену. Када су се 2015. и 2016. године догодили терористички напади у Француској и Белгији, палата је била место на којем је Београд исказао саучешће са настрадалима паљењем светла у бојама застава ожалошћених држава.
