ОВО СУ ПРАВИ "ОТПИСАНИ": Исповести ослободилаца Београда (ФОТО)

Чика Василије у данашњој меморијалној шетњи поводом прославе ослобођења Београда с поносом показује својих 13 одликовања. "Сва су за храброст", хвали се набрајајући фронтове широм Југославије на којима их је "зарадио" током Другог светског рата. Једно одликовање му је, каже, ипак драже од осталих. То је оно које је добио за исказану храброст током девет дана борбе за Београд 1944. године.

- Имао сам само 19 година када се водила битка за Београд, био сам још увек дериште. Био сам члан Црногорске бригаде у оквиру Дванаестог партизанског корпуса. Моја бригада се с Русима састала код Младеновца и одатле смо заједно ишли ка Београду. Прво смо освојили Авалу и тамо се стационирали. Руси су одатле тукли "Каћушама" немачке положаје по Београду, а ми смо првих дана углавном ноћу пешадијски нападали нацисте на ободу града - прича Василије за портал SrbijaDanas.com.

Да није било Руса, тврди Василије, Београд вероватно не би ни био ослобођен за само девет дана.

- Аууу, не могу вам описати што ми је срце било пуно док сам с Авале гледао како Руси бомбардују Београд "Каћушом". Нисам ни размишљао да ли може да страда и неко наш ко се затекне у граду близу њиховог положаја. Ракете су буквално уништавале Немце. За мене који сам уз себе имао само пушку и бомбе, а од модерног оружја уживо видео једино тенк, ово је било чудо невиђено. Нисам веровао да такво оружје постоји, чиста наука - додаје Василије.

Његов задатак је био да свако вече као бомбаш иде у акцију и напада непријатељске положаје.

- Пека Дапчевић нам изда наређење где да одемо и кога да нападнемо. Прикрадемо се увече, бацимо бомбу и побегнемо. Што би рекао мој унук: "као Прле и Тихи". Стварност је међутим била суровија од филма. Улазак у Београд био је страшно тужан због порушеног града, али и величанствен. Била је велика радост међу народом. Славили смо и ми и Руси. Они глибави и намучени после километара које су прешли, а ми као голаћи, са поцепаним униформама, подераном одећом... - објашњава Василије.

"Бранио сам Београд заједно са дедом"

Други херој који је данас прошетао главним градом Србије, Бора Филиповић, прича да је у борби за Београд учествовао заједно са својим дедом.

- Деду су ми убиле Швабе, а ја сам срећом преживео. Нисам тих дана веровао да ћу живети 90 година и доживети да у дубокој старости поносно шетам мојим Београдом - објашњава Бора.

Одликовања која носи, каже, ништа му не би ни значила да није поживео да их сада показује.

- Најтеже је било доле код железничке станице. Ту се група Шваба забаракадирала. Направили су бункере посред улице и ниси их могао мрднути. А нису ни имали куда даље, коридор им је био затворен. Ту сам усепо да убијем девет Шваба и добијем орден за храброст. Само сам чудом тада остао жив. Они туку митраљезом по мени, а ја пушком по њима. Чиста срећа да ми ништа није било. Лагао бих када бих рекао било шта друго. Тих дана је срећа одлучивала ко ће живети, а ко умрети. Ја сам ето данас ту, али не смемо заборавити оне који нису. Чувајте ми Србију, немојте дозволити да испадне да су моји другови узалуд погинули - закључује деда Бора.