OVO SU PRAVI "OTPISANI": Ispovesti oslobodilaca Beograda (FOTO)
Vasilije Radonjić (92) i Borisav Filipović (91) učesnici bitke za oslobođenje Beograda u Drugom svetskom ratu prisetili su se kako je prestonica izgledala pre tačno 72 godine.
Čika Vasilije u današnjoj memorijalnoj šetnji povodom proslave oslobođenja Beograda s ponosom pokazuje svojih 13 odlikovanja. "Sva su za hrabrost", hvali se nabrajajući frontove širom Jugoslavije na kojima ih je "zaradio" tokom Drugog svetskog rata. Jedno odlikovanje mu je, kaže, ipak draže od ostalih. To je ono koje je dobio za iskazanu hrabrost tokom devet dana borbe za Beograd 1944. godine.
- Imao sam samo 19 godina kada se vodila bitka za Beograd, bio sam još uvek derište. Bio sam član Crnogorske brigade u okviru Dvanaestog partizanskog korpusa. Moja brigada se s Rusima sastala kod Mladenovca i odatle smo zajedno išli ka Beogradu. Prvo smo osvojili Avalu i tamo se stacionirali. Rusi su odatle tukli "Kaćušama" nemačke položaje po Beogradu, a mi smo prvih dana uglavnom noću pešadijski napadali naciste na obodu grada - priča Vasilije za portal SrbijaDanas.com.
Da nije bilo Rusa, tvrdi Vasilije, Beograd verovatno ne bi ni bio oslobođen za samo devet dana.
- Auuu, ne mogu vam opisati što mi je srce bilo puno dok sam s Avale gledao kako Rusi bombarduju Beograd "Kaćušom". Nisam ni razmišljao da li može da strada i neko naš ko se zatekne u gradu blizu njihovog položaja. Rakete su bukvalno uništavale Nemce. Za mene koji sam uz sebe imao samo pušku i bombe, a od modernog oružja uživo video jedino tenk, ovo je bilo čudo neviđeno. Nisam verovao da takvo oružje postoji, čista nauka - dodaje Vasilije.
Njegov zadatak je bio da svako veče kao bombaš ide u akciju i napada neprijateljske položaje.
- Peka Dapčević nam izda naređenje gde da odemo i koga da napadnemo. Prikrademo se uveče, bacimo bombu i pobegnemo. Što bi rekao moj unuk: "kao Prle i Tihi". Stvarnost je međutim bila surovija od filma. Ulazak u Beograd bio je strašno tužan zbog porušenog grada, ali i veličanstven. Bila je velika radost među narodom. Slavili smo i mi i Rusi. Oni glibavi i namučeni posle kilometara koje su prešli, a mi kao golaći, sa pocepanim uniformama, poderanom odećom... - objašnjava Vasilije.
"Branio sam Beograd zajedno sa dedom"
Drugi heroj koji je danas prošetao glavnim gradom Srbije, Bora Filipović, priča da je u borbi za Beograd učestvovao zajedno sa svojim dedom.
- Dedu su mi ubile Švabe, a ja sam srećom preživeo. Nisam tih dana verovao da ću živeti 90 godina i doživeti da u dubokoj starosti ponosno šetam mojim Beogradom - objašnjava Bora.
Odlikovanja koja nosi, kaže, ništa mu ne bi ni značila da nije poživeo da ih sada pokazuje.
- Najteže je bilo dole kod železničke stanice. Tu se grupa Švaba zabarakadirala. Napravili su bunkere posred ulice i nisi ih mogao mrdnuti. A nisu ni imali kuda dalje, koridor im je bio zatvoren. Tu sam usepo da ubijem devet Švaba i dobijem orden za hrabrost. Samo sam čudom tada ostao živ. Oni tuku mitraljezom po meni, a ja puškom po njima. Čista sreća da mi ništa nije bilo. Lagao bih kada bih rekao bilo šta drugo. Tih dana je sreća odlučivala ko će živeti, a ko umreti. Ja sam eto danas tu, ali ne smemo zaboraviti one koji nisu. Čuvajte mi Srbiju, nemojte dozvoliti da ispadne da su moji drugovi uzalud poginuli - zaključuje deda Bora.