ПАРК КОЈИ ЗЕМУНЦИ ОБОЖАВАЈУ КРИЈЕ ЈЕЗИВУ ИСТИНУ: Имао је ЗЛОКОБНУ намену и још страшнији изглед
Парк у коме свакодневно уживају посетиоци свих генерација, ученици, студенти и туристи није био замишљен као ремек-дело пејзажне архитектуре.
На ободу градског језгра Земуна налази се један од најлепших паркова у Београду. Оаза природе која се граничи са вероватно најурбанијим делом Земуна има прошлост која апсолутно одудара од данашње стварности.
Парк у коме свакодневно уживају посетиоци свих генерација, ученици, студенти и туристи није био замишљен као ремек-дело пејзажне архитектуре. Скоро век и по је овај део некадашњег слободног града Таурунума био одбрамбени бедем Хабзбуршке монархије од једне опаке болести.
"Не може грађанин да буде крив ако га угоститељ пусти у објекат" Ево како ће се контролисати нове мере и ко ће се кажњавати
БЕОГРАД У СВЕТЛО ПЛАВИМ БОЈАМА ВЕЧЕРАС: Престоница данас обележава Дан Уједнињених нација
ПОЛИЦИЈА ОДМАХ РЕАГОВАЛА! Младић (23) пијан и дрогиран возио аутомобил на Вождовцу
Земунски парк је понос некадашњег слободног града, а данас једна од највећих и најзначајнијих оаза природе у Београду. Заузима око 8 хектара, а краси га зимзелено и листопадно дрвеће од којих је 15 врста под заштитом државе.
Простире се од Главне улице до Тошиног бунара и новобеоградских булевара, а у њему су свој дом нашле и значајне образовне и културне институције – Основна школа, Земунска гимназија, Пољопривредни факултет, цркве Светог Арханђела и Светог Рока, музичка школа, дворана Пинки…
Ипак, у својој прошлости, омиљено излетиште многих Београђана имало је другу, много злокобнију функцију.
Граница међу царствима
И поред великих политичких тензија, трговина између Турске и Аустроугарске је цветала, а самим тим и проток робе и људи. А да путници намерници са собом не би пренели и најтежу пошаст тог времена - кугу, бринула је војска која је са осматрачница контролисала прелазак. Како се болест ипак ширила, Беч је одлучио да радикализује борбу против епидемије и направи заштитну зону која би штитила Монархију.
На простору данашњег парка је од 1730. до 1881. године постојао карантин - “контумац” , незаобилазна станица за све који баш на овом месту улазе у Хабзбуршку монархију. Путници, роба и животиње су били заустављени како би се извршио детаљни преглед и задржавање оних који имају и најмањи симптом болести.
Сам карантин је био опасан високим зидом и дубоким каналом пуним устајале воде. О посетиоцима су бринули лекари, а био је забрањен сваки контакт са путницима. Задржавање у карантину је првих година трајало до 52 дана, али је потом период смањен на 3 недеље. Уколико путници преброде тај период без тегоба, могли би наставити путовање али уз писмено одобрење лекара.
Сва роба је током изолације одлагана у посебне одаје, а иста правила су важила и када је реч о пошти коју су санитетски радници дезинфиковали сирћетном паром.
Сви који су били заражени кугом или неком смртоносном болешћу остајали су у Контумцу. Ако би неко од њих преминуо, сахрањиван је у посебном делу карантинског простора, а посмртни остаци су затрпавани кречом.фдневно.р
Гашење карантина, почело је 1883. године после периода од 150 лета. Тада је имовина и земљиште на овом простору продата земунском Магистрату и Угарској финансијској дирекцији.
По одлуци власти подигнута је четворогодишња школа “Реалка” и Велика седмогодишња школа. Тада је на делу некадашњег карантинског простора изграђен тзв. “Мали парк” који се временом ширио све док није попримио данашње димензије.