Вечити херој Београда: Споменик Победник пркосно је вековима симбол престонице (ВИДЕО/ФОТО)
Споменик Победнику је тријумфални споменик постављен на највишем бедему београдске тврђаве.
Иако на висини од 17 метара делује моћно, недодирљиво, одмено, Победник, као и сваки прави, чува, штити и не дозвољава оку посматрача који му се диви да види његове ране, рупе од метака, и његово мучно одолевање времена.
Победник, споменик који види цео Београд као на длану, споменик на ушћу двеју река, споменик културе и историје српског народа постаје симбол престонице, њених борби, губитака и освајања по којима је постала препознатљива широм света.
Престоница на ушћу двеју река: "Београд на води" унео модеран дух у савску махалу (ВИДЕО/ФОТО)
Куда иде развој престонице? Главни урбаниста Стојчић открива све тајне и планове за лепшу будућност свих Београђана!
ЈАКА ПОРУКА: Прочитајте шта пише на споменику Стефану Немањи (ФОТО)
Споменик Победнику је тријумфални споменик постављен на највишем бедему београдске тврђаве. Споменик је дело чувеног Ивана Мештровића које је била наручила београдска општина као симбол победе српске војске над Отоманском и Аустроугарском империјом у ратовима од 1912. до 1918. године.
Рад на споменику почео је 1913. и трајао осам месеци. Мештровић је вајао и обликовао скулптуру у калупима и фискултурној сали основне школе у улици Краља Петра И. На срећу споменик је избегао уништење за време Првог светског рата јер је пред сам почетак био послат у Аустроугарску, у Чешку на ливење, где је остао до краја рата.
Првобитна намена тадашњег председника општине Београд, Љубомира Давидовића и других градских челника била је да се споменик постави на Теразијама, најпрометнијој улици да би симполисала пораз Отоманске империје и њихово протерање са Балканског полуострва.
Вајар Иван Мештровић пројектовао је фонтану на ову тему, где је у центру базена требало да се налази стуб на пет степена који су сваки симболисали пет векова ропства под Турском влашћу. На самом врху тог стуба замишљено је да стоји сам споменик и симболише весника тријумфалних битака, док је читава конструкција требало да се зове "Алегорија".
Међутим, након што су почели припремни радови на копању темеља за постављање споменика, избио је скандал. Београдска јавност је оспоравала постављање споменика на Теразијама са моралног и уметничког аспекта.
Једнима је сметало што је изливен наг мушкарац, другима то што не представља јунака Балканских ратова, а трећима то што нема националних обележја и што подсећа на старогрчке моделе. Након дугих полемика, расправа и критика одлучено је да скулптура добија своје место на платоу Горњег града Београдске тврђаве.
На крају је решено да споменик заузме своје место у Београдској тврђави, на њеном највишем бедему близу Пашиног конака. Тврђава је узета као елемент који повезује обе поражене империје које су је градиле у прошлости са цијем да окупирају Србију и контролишу Балкан.
За време Отоманске власти, тврђава је била седиште самог турског паше који је одатле владао готово целом Србијом и важила је за злогласну тамницу за многе Србе, док су на њеним бедемима Турци постављали одсечене главе устаника. У то време Београдска тврђава представљала је забрањени град у који су Срби могли ући једино у ланцима или на путу ка њеним губилиштима.
Споменик Победнику представља ослобођење овог места који за Србе има сличан значај као пад Бастиље за Французе. Означава победу над феудализмом, ропством, док сама нагост споменика представља излазак из мрачног средњег века и улазак у ренесансу. Сиви соко на левој руци симболише будност и пази да се побеђене силе не пробуде поново, док мач у десној руци симболише нову победу ако се то икада деси.
Такође постоји теорија да је сам положај споменика, чињеница да је његова нагост окренута ка пораженој Аустро-Угарској а позадина ка Пашином конаку и Истанбулу, такође порука силама које су ту некада владале.
Споменик је свечано откривен 1928. године, за време прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта и Српске победе у ратовима од 1912. до 1918. године. Дневно испод њега прође преко 5000 туриста, што споменик чини нашим најфотографисанијим и најпопуларнијим спомеником.
Организатор програма Калемегданске тврђаве Сања Вујановић , објаснила је ближе само подизање споменика Победнику, као и његову симболику рекавши да споменик Победник свакако представља најпрепознатљивији симбол Београда који је настао у годинама пред Први светски рат, али је његово уобличавање трајало необично дуго.
- Споменик у част победе српске војске у балканским ратовима првобитно је замишљен као фонтана, која је требало да буде постављена у самом средишту Београда, на Теразијама. Посао је поверен једном од најзначајнијих уметника с почетка 20. века, вајару Ивану Мештровићу. Он је до почетка Првог светског рата излио средишњи део фонтане - Победника, у виду наге мушке фигуре која у десној руци држи мач, а у левој птицу - симболе рата и мира - рекла је Сања Вујановић.
На питање да ли је споменик Победнику од самог момента постављања био на Калемегдану, Сања Вујановић одговара да када је почео рат, фигура је склоњена у једну кућу на Сењаку, захваљујући чему је током бомбардовања остала неоштећена и додаје:
- Након завршетка рата одустало се од фонтане, те је скулптура Победника постављена на високи пиједестал у виду дорског стуба, укупне висине 14 м. Такође, напуштена је и првобитна замисао да споменик буде подигнут на Теразијама. Због бурних реакција тадашњих Београђана на фигуру нагог мушкарца, одабрано је ново место, удаљено од самог центра града. Тако је споменик постављен на најузвишенијем месту Београдске тврђаве – на врху гребена изнад ушћа Саве у Дунав - наводи Сања.
Да је споменик Победнику симбол Београда организатор програма Сања Вујовић одговара да је сама поставка скулптура симбол као такав.
- Скулптура је лицем окренута према Сави и тада тек ослобођеним деловима Краљевине Југославије, симболишући победу у Првом светском рату. Под новим именом "Весник победе" - додаје Сања.
Што се значаја споменика Победнику за Београд тиче, Сања Вујановић наводи да је од огромног значаја и додаје да је споменик Победник симбол Београда због своје лепоте, монументалности, али и чињенице да је, баш као и сам град, имао своју бурну историју.
- Планирано је да буде постављен на Теразијама, а завршио је на Београдској тврђави, требало је да обележи крај Балканских ратова, подигнут је 10 година по завршетку И Светског рата. Много тога је овај споменик преживео и доживео пре него што је приказан јавности. Много прича се може препричати о Победнику, о његовом аутору, као и бурном времену у ком је споменик настао. И данас постоје недоумице око тога коју птицу Победник држи у руци. Неки кажу да је у питању голуб, други тврде да је соко, а има и оних који ће вам рећи да је реч о орлу. Већ више од 90 година Победник је симбол и понос Београда, а пре годину дана је први пут сишао са свог постамента и вратио нам се још лепши и млађи.- рекла је Сања и додаје:
- Необична је била Тврђава та три месеца без њега, необичан би био град без свог великог симбола - јединственог Победника. Због свега овога готово да не постоји туриста који приликом посете Београда, не дође и до платоа на Горњем граду који поносно краси овај споменик. Многи тврде да управо на том платоу, са чувеним Победником настаје највећи број фотографија које се као успомена носе из нашег града.
