Сигурно нисте знали! Београд лежи на 31 брду, а ОВО су њихова имена!

Некада су Београђани куће градили на брду. И то на чак њих 31. Тако су житељи стицали тактичку предност у случају одбране и рата, али и чистији ваздух у миродопска доба.

Данас је Београд "нарастао и заузео" многа брда којима су имена наденута мешавином маште и стварности којом су "кумови" били вођени.

Ово је списак брда који  кроз векове својим именима носе историју српске престонице:

Петлово брдо - Чим се уђе у Београд, на 205 метара висине. Станари овог насеља верују да је име добило захваљујући неком незнаном петлу изузетно велике кресте, који је био три пута већи од обичног певца. Ипак, званичне потврде ове легенде нема.

Лабудово брдо - Птица је била инспирација и за име овог насеља новијег доба. Једни верују како је име дугује проминентним солитерима који из даљине наликују овим величанственим птицама. Други прповедају да му је кумовао архитекта Александар Ђокић, који је овај пројекат водио под под шифром "Лабуд".

Баново брдо - Простор изнад Макиша, који се у картама аустријског порекла са почетка 19. века, назива Репишко брдо, касније Ордија и Голо брдо. Почетком 20. века добија име по Матији Бану, Србину рођеном 1818. године у крај Дубровника. Он се поред књижевности, бавио и поверљивим пословима за српску владу, па градски оци одлуцише да му земљу поклоне. Цео крај у почетку доби назив Бановац, а после његове смрти 1903. године, добио је назив који има и данас.

Јулино брдо - у овом насељу данас се налази 15 солитера, у доба Првог српског устанка, живела је бака Јула. Била је велики родољуб и приликом сваког напада Турака помагала устаницима. Једне ночи, каже легенда, Турци су изненада напали српску војску. Видевши да је стање критично, баба Јула је, уз помоћ неколико устаника, запалила велике искрчене пањеве и гурнула их низ падину. Ватрене буктиње су омеле и збуниле Турке, што је омогућило устаницима да се приберу и одбране од напада, а читаво брдо прозваше по овој хероини.

Канарево брдо - У "Детаљном урбанистичком плану за Кошутњак и Дедиње" из 1984. пише: Канарево брдо терен на ком је, крајем треће деценије нашег века, подигнута "Прва железницка колонија". Она се налази на периферији имања Ђорда Канаре, рентијера, по чијем је имену названо и оближње – Канарево брдо.

Бањица - са својих 198 метара, на картама је уцртана као брег. Насеље је добило назив по потоку покрај ког је изграђено и поред ког је температура увек пар степени нижа него ли у центру града. Отуд назив Бањица - мала бања. Како са налази у историјским списима на чувеној Бањици су Римљани спаљивали мртве у III веку нове ере.

Дедиње - у географским картама из XVIII века помиње као "Дединберг" - Дедињско брдо. Највероватније потиче од термина "деде", који је давао шеиху чувару текије. На њему се 1789. године налазио аустријски логор. У међувремену је добило краћи назив Дедиње.За своју садашњу репутацију Дедиње може да захвали краљу Александру Карађорђевићу који је одлучио да на овом месту изгради свој дворац. Тамо су, пре Другог светског рата, куће и летњиковце подигли угледни трговци, политичари и министри. Тако је ово брдо добило на високој цени и до данашњих дана се одржало као елитно насеље.

Топчидер - место на коме се налази један од најлепших београдских паркова, речица Топчидерка, али и прелепи конак кнеза Милоша. Његово име је кованица две речи: турске, тобџија и дере (долина), персијске. Писани историјски подаци говоре да су Турци, 1521. године, приликом опсаде Београда, на овом месту изливали топове за напад и тако наденули име брду.

Лекино (Пашино) брдо - назив је добило по комунистичком функционеру, и народном хероју, Александру Ранковићу званом Лека. Иначе, Ранковић беше и кум на венчању Јосипа Броза Тита.

Вождовац - Насеље и само брдо крштени су овим именом у знак почасти води Првог српског устанка Ђорду Петровицу Карађорђу, 1904. године. Управо са ове локације Карађорђе и устаници су кренули 1806. у ослобађање вароши и београдске тврдаве.

Ипак, постоје брда у Београду, чији кумови нису познати, такво је, рецимо, Милићево брдо. Налази се између насеља Вишњица и Сланица. Митрово и Глумчево брдо такође носе имена непознатог порекла. Разлог је вероватно чињеница да су насељена у, релативно, новије доба.

На карти Београда из 1925. године записано је да се Стојчино брдо налази негде на пола пута од Коњарника према Малом Мокром Лугу. Ипак, по ком Стојчи је добило име, остаје непознато. Исти је случај и са Орловим, Ћуртовим, Малешким, Водичким, Старац Васиним, Лисастим, Морачким, Ериним, Никиним, Становачким, Лозовичким, Голим, Белим, Великим, Жутим, Врачарским и Звездарским брдом.

Кроз векове Београд се непрекидно ширио и наставља да то чини. Само је питање времена када ће преплавити нова брда и наћи нове кумове који ће оставити свој печат за будућност.