Одакле год да гледате, видите Храм Светог Саве: Каква је прича највећег светилишта на Балкану? (ВИДЕО/ФОТО)
Храм Светог Саве у Београду сматра се поносом и најлепшим обележјем престонице
Храм Светог Саве највећи је православни храм, не само у Србији, већ и на простору читавог Балкана и као такав представља симбол српске борбе, традиције, културе, вере, јачине и лепоте!
Престоница на ушћу двеју река: "Београд на води" унео модеран дух у савску махалу (ВИДЕО/ФОТО)
Куда иде развој престонице? Главни урбаниста Стојчић открива све тајне и планове за лепшу будућност свих Београђана!
Споменик Стефану Немањи биће предат народу како је и обећано, а најављен је и крај радова на Савском тргу
Храм је смештен у источном делу Светосавског трга, на територији општине Врачар. Верује се да је на месту на којем је изграђен 1594. године Синан-паша спалио мошти оснивача аутокефалне српске цркве, Светог Саве.
Неки верују да се насеље Врачар тада односило на утврђени део града, који се налази на простору данашњег Ташмајдана, у непосредној близини цркве Светог Марка. Будући да је храм Светог Саве у Београду један од највећих православних објеката на свету, ово монументално здање је са правом један од главних симбола престонице.
Идеја о изградњи храма Светог Саве потекла је далеке 1879. године, када је један од најпознатијих представника Срба у Дубровнику, Матија Бан, изнео идеју о подизању цркве Светог Саве на Врачару. Неколико година касније, на тачно три века од спаљивања моштију светог Саве, у престоници је основано друштво чији је циљ био да се на том месту подигне храм у част оснивача Српске православне цркве.
Процес изградње храма заснивао се на добровољним донацијама и прилозима и плаћањем доплатних поштанских маркица, па је зато трајао дуже него што је било очекивано.
Бурна историја храма Светог Саве била је последица ратних превирања. Балкански ратови, па затим и Први светски ратм зауставили су све активности на изградњи храма, међутим, друштво за подизање храма Светог Саве на Врачару поново оживљава идеју о изградњи, на коју стиже више од 20 предлога.
Одбор за изградњу храма одлучује се за решење београдског архитекте Богдана Несторовића, уз сарадњу са архитектом Александром Дероком и инжењером Војислава Зађине. Изградња храма је започела 10. маја 1939. године, уз свечано постављање темеља. Бомбардовање Београда, 6. априла 1941. године и дешавања која су уследила, знатно су успорила ток изградње.
Тридесет година након завршетка Другог светског рата, патријарх Герман је, у присуству српских архијереја, положио повељу о наставку радова и поново осветио храм. Тада је литургији присуствовало више од 100.000 грађана, а након наставка радова, зидови су подигнути до раније утврђене висине од 40 метара.
Најтежи архитектонски подухват приликом изградње храма био је подизање централне куполе тешке 4 хиљаде тона. Заједно са покривачем од бакарног лима и позлаћеним крстом подигнута је са земље и постављена на зидове храма. Градња екстеријера завршена је 2004. године, када су постављена звона и прозори, као и фасада. Са друге стране, унутрашњост храма се и даље дорађује.
Храм Светог Саве у Београду изграђен је у српско-византијском стилу, са четири звоника висока по 44 меатара. Врх прекрасне куполе висок је 70 метара, док је главни позлаћени крст висок додатних 12 метара.
Због своје надморске висине у односу на реку Саву, али и због висине објекта, храм Светог Саве има истакнуто место на београдском хоризонту и видљив је са свих прилаза граду.
Храм се простире на површини од 3,5 хиљаде квадратних метара у приземљу, са још хиљаду и по квадратних метара на три галерије на првом нивоу. У правцу запад-исток, Храм се протеже 91 метар, док у правцу север-југ простире на 81 метар. Црква у једном тренутку може да прими нешто више од 10 хиљада верника, док на западну галерију Храма може одједном да стане 800 хориста.
Храм Светог Саве у Београду сматра се поносом и најлепшим обележјем престонице.
Православна уметност која краси сводове Храма овековечена је и у Народном музеју у Београду. Спона традиција и културе представља неизоставни део изградње храма Светог Саве и централне личности коју оваплоћује Свети Сава, први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве.
Одмах након отварања храма, литургије, богослужења, венчања, крштења и друге пригодне свачности, као што су духовни концерти, изложбе и промоције књига постале су инокосни део храма Светог Саве. Посете се не организују само преко туристичких агенција и водича, већ бројне делегације долазе у посету у организацији Храма и Патријаршије.
Један од главних разлога зашто је храм Светог Саве симбол Београда, поред огромног верског, традиционалног и културно-историјског значаја, је и естетски дојам грађевине.
Унутрашњост храма украшена је перфектно обрађеним каменом из Србије, са нестварним мозаицима Христа Пантократора, док са друге стране мозаик представља Христово вазнесење и познато је као рад једног од водећих руских иконописаца, Николаја Мухина. Спољашње фасаде храма беле се од прелепог мермера и гранита, са елегантном куполом, на чијем врху се налазе златни крстови. У звоницима се налази 49 звона из аустријске ливнице Grassmayr.
Мозаик у Храму Светог Саве, површине око 15.000 квадратних метара је завршен, а од сутра почиње уређење пода, чиме ће бити комплетирани радови на највећем православном храму на Балкану, каже владика Стефан, старешина Храма у коме су јуче скинуте скеле и завршени последњи детаљи на велелепном мозаику.
Мозаик је тежак више од 320 тона и садржи више од 50 милиона комадића, док је на њему радило 300 уметника мозаичара, углавном Руса, укључујући и оне који су га лепили, довлачили укупно 600. Руси су изабрали најбољи тим мозаичара, који је успео да посао уради квалитетно у сваком смислу, уметничком и грађевинском.
Мозаик је завршен за мање од четири године, што је јединствено у православљу наспрам Аја Софије, чији је мозаик рађен скоро шест векова.
Тако је храм Светог Саве симбол Београда и зато што доминира, не само подручјем општине Врачар, већ и ширим простором града. Окружен је пространим шеталиштем и зеленилом прелепог парка.
Изградња крипте почела је у овом веку, након благослова патријарха Павла. Због потреба изградње, више од 15.000 кубика земље је извађено, а већ 2002. године плафон крипте био је завршен, а под Храма спреман за божићну литургију. Крипта храма Светог Саве представља импозантни део укупне понуде православног објекта. Убрзо након отварања врата за туристе, крипта је постала незаобилазни део посете Храму. Смештена седам метара испод земље, у темељима храма Светог Саве, на око 2.000 метара, налази се крипта Храма.
Плафон осликан у визнатијском стилу, са којег посетиоце посматрају ликови апостола и светитеља, чије су фреске радили домаћи иконописци, представља спектакуларан призор за сваког ко се одлучи на посету крипти. Централну позицију у крипти заузима гробна Црква Светог кнеза Лазара. Олтар цркве у крипти налази се испод олтарског простора Храма, а камени иконостас својим декоративним изразом подсећа на личност кнеза Лазара. Иза црквеног олтара налази се стара крипта патријарха. Сама крипта има четири улаза, а један од њих налази се у близини распећа Христовог.
