Син бившег власника ШАПИЋЕВЕ НЕЛЕГАЛНЕ ПАРЦЕЛЕ тврди: Нема шансе да је отац продао локал за само 30.000 евра!

Парцела у Студентској 45а, на општини Нови Београд, која је била у власништву Алили Амдија,  26. октобра 2016. године продата је Радету Дедовићу, ујаку председника градске општине Нови Београд Александра Шапића, који је постојећи објекат срушио до темеља и изградио нови објекат на две етаже.

Међутим, та грађевина је потпуно бесправно саграђена и зато је Секретаријат за инспекцијске послове града упутио је градској општини Нови Београд налог да се она сруши. Уклањање бесправног објекта започето је 22. маја 2017. године, а до данас није окончано, уклоњен је само први спрат, а четири месеца касније, ова грађевина и даље стоји на истом месту.

Соња Подунавац: "Шапићу, што не рушиш оних 30 објеката без дозволе на Савском насипу?"

ШАПИЋ ДОБИО ЗВАНИЧНО УПОЗОРЕЊЕ ОД ГРАДА: Хитно уклонити бесправни објекат у Студентској 45а! (ФОТО)

Међутим, сада се поставља питање валидности самог инвеститора, јер син Алилија Амдија, говори да је немогуће да је његов отац продао локал:

-Само што се нисам шлогирао, када сам прошао поред градилишта и на табли прочитао: инвеститор Алили Амди!? Мој покојни отац! Нисам веровао својим очима шта сам прочитао!?

Овим речима, Амид Амди, син покојног Алили Амдија, власника ћевабџинице у Студентској број 45а, описује за портал Ембарго шок који је доживео приликом случајног обиласка места где је некада била радња његовог оца, а у том тренутку велико градилиште!Требало му је поприлично времена да се поврати од шока:

– Самог себе сам питао, онако скоро наглас, људи, па како може мртав човек да буде инвеститор?! – наставља своју исповест за Ембарго Амид Амди.

– Гледам около раднике, који нешто раде, а нико није могао да ми одговори откуда име мога оца на табли као финансијера те градње. 

ВЕСИЋ ПИТА ШАПИЋА: У којој фази је поступак уклањања бесправног објекта у Студентској?!

Случај нелегалне градње: Обустављен поступак легализације у Студентској 45!

На питање зашто није реаговао и није отишао у општину Нови Београд да се распита, Амид одговара:

– Хтео сам прво да одем, онако бесан, да их „лепо питам, како може мртав човек да буде инвеститор“? Био сам баш љут! Знате, отац ми је…Али, нешто ми говорило, у мени, да ли да се у то петљам…Ко зна какви су то људи…Па онда помислим, да не испадне неки проблем, што ја, као син питам… Ма, хтео сам и да зовем телефоном, да питам некога, како је то овде у Београду могуће… И опет, помислим, „ко зна ко стоји иза тога“, какви су… Не требају ми проблеми…А, опет, с друге стране, ја знам колико је мој отац био добар човек. То ми и данас сви спомињу..

На питање да ли му је познато да је његов отац продао објекат ујаку председника општине Нови Београд, Александра Шапића, извесном Радету Дедовићу, он одговара:

– Ја ништа не знам о томе детаљно, јер нисам био укључен у то. Знам само онако успут, ништа детаљно… Мој отац је, сви кажу био миран и поштен човек и знам да је познавао Шапиће. Разболео се. Није више био за рад, а цео живот је знао само да ради и ради… Али знам да је последња ствар на свету била, да прода тај локал?! Јер, то је био његов живот! Мајка није била са њим у Београду. И она је сада у позним годинама. Стара и немоћна за рад! Знао је Шапиће, то ми је познато! Дуго су се познавали...

Међутим, Амид одбија да прихвати причу да је његов отац продао радњу за 30.000 евра:

– Нема шансе да је онолики објекат од 100 квадрата, на онаквој локацији продат за само 30.000 евра колико пише у уговору?! – категоричан је Амид Амди. – Где су паре? Где је остатак пара од стварне вредности локала? Ја нисам био укључен, али толико знам… Где је други уговор са пуном ценом вредности локала? Нема „нигде“ другог уговора, других папира… Убеђен сам да је било два уговора, али оног другог, са правом ценом и правом цифром – нема га! Нема уговора, а нема ни пара за нас. Нити их је добио мој отац!? Верујем да је мој отац потписао два уговора: један за оверу, због пореза и други интерни, по коме је требало да буде исплаћен?! Али, није! Само ми ни данас није јасно да је одлучио да ипак прода тај локал?

Амид наводи да је његова мајка знала за продају, али није била директно укључена и не зна ништа више о томе.

– Али, мој отац је умро само месец и по дана пошто је продао објекат и потписао уговор!? Све се некако издешавало брзо, али сам сигуран да онај објекат вреди много више него тих 30.000 евра колико пише у уговору! То је било вероватно због пореза држави, као што раде многи… Али, сада нема мога оца који би вам могао прецизно и поштено све рећи… Па, га још каче на таблу, као да је жив. Морам сазнати истину. Морамо сазнати, јер ми немамо никакве папире, само је мајци било послато 15.000 евра! Добила је половину од те цифре из уговора, као супруга, брачни друг. Али, зато не знамо где је завршила она друга половина? Бар та сума…Морамо сазнати пуну истину за све!

Амид тврди да никада није чуо за Борицу Маљевић, која је потписала записник градске инспекције на лицу места и тврдила да је његов отац инвеститор.

– Сигуран сам да ништа од тога није тачно, као што сам убеђен да објекат није продат за само 30.000 евра како пише у званично овереном уговору!? Мој отац је био поштен и добар човек, али мислим да није био толико наиван, да није умео да процени вредност нечега ушта је био уложио читав свој живот…

Ова афера сада добија неку другу димензију, па јавност тражи одговоре: да ли је и ко утајио порез приликом куповине локала у Студентској 45а, приказујући лажну цену на уговору? Или: ко је и на који начин убедио Алилија Амдија да прода нешто, што његов син каже – никада не би продао?!
Заиста, како је могуће да угоститељски објекат од 104 квадрата на локацији улаз у Студентски град вреди само 30.000 евра? Без обзира што није имао грађевинску дозволу. Али, је саграђен далеке 1982.године и имао је привремену дозволу. Она никако није могла да му толико умањи цену, да се прода по толико нижој цени.