Стиже НОВА КЊИГА - Весић: До краја фебруара наћи ће се пред читаоцима 60 нових кратких прича о историји Београда!

- Пред читаоцима наћи ће се тужна прича о заборављеној хероини Милунки Савић и како ју је Бранко Пешић, посредно, прогласио почасном грађанком Београда. Како су Београђани свега пет месеци после Париза, 1896. године, уживали у магичним сликама браће Лимијер и да ли се у нашој Кинотеци чува баш та оргинална камера. Ко је био народни добротвор Виљем Berghauz или Велимир Тодоровић, ванбрачни син кнеза Михаила Обреновића?

Видећете, као на филму, десетине хиљада Београђана, међу којима много руских емиграната, како 23. марта 1927. године на Железничкој станици дочекују светску балетску звезду Ану Павлову која је у једној од београдских антикварница пронашла тепих из њеног петербуршког стана!? Сазнаћемо да је Баново брдо добило име по дубровачком Србину католичке вере Матији Бану као и зашто је Милош Велики београдску варош, подељену између Срба и Турака, поверио свом брату Јеврему.

Писао сам о томе како су у десетак година, од 1941. године, на територији бивше Југославије уништена 132 споменика краљу Александру и шездесет осам споменика његовом оцу краљу Петру па ће нам можда бити јасније зашто Беград данас нема споменик овим својим владарима. Испричаћу вам причу о катедрали кроз сећање на то како је Београд тридесетих година прошлог века требало да добије монументалну католичку катедралу посвећену Ивану Капистрану, браниоцу Београда од напада Османлија 1456. године.

Како бисмо разумели пуцње у надвојводу Франца Фердинарда потребно нам је да знамо причу о београдском животу Гаврила Принципа, а прича о последњем београдском везиру Али Риза-Паши говори о томе како су Турци покушали променом политике да приволе Србе да остану у Отоманској империји. Сазнаћемо како је Иво Андрић на додели Нобелове награде за књижевност свет упознао са српском корачницом Марш на Дрину и како је Тито то, (не)вољно, прихватио.

Надам да се ће читаоцима бити занимљиви детаљи о десетогодишњем београдском животу Чика Јове Змаја и како смо после седам година живота у Београду, за које је учинио много добрих дела, отерали Јована Стерију Поповића под отужбом да је ”немчкар”. Да је Београд био занимљив Европи сазнаћемо кроз причу о српском и немачком Београду током постојања хришћанске краљевине Србије, као дела Хабзбуршке монархије, у осамнаестом веку. Сазнаћемо да је Београд крајем шездесетих година прошлог века скоро остао без тролејбуса и како је Јосип Броз Тито два пута сахрањен 4. маја 1980. године, а Јосип Панчић два пута испраћен на вечни починак.

Да ли је стварно Жарково старије од Чукарице, зашто до данас није уређен Теразијски плато, како је настао Неимар, које тајне носи Крсмановићева кућа на Теразијама, како је настао Мали пијац на Савамалој који је у песми опеван, зашто је после преузимања Београдске тврђаве од Турака прво обновљена црква Ружица, како су звона београдских цркава звонила недељу дана после Хатишерифа као и где је у нашем граду сахрањено седам српских патријарха. Верујем да ће читаоцима бити занимљиве приче о томе како је Небојша Ђукелић постао ренесансни принц српске телевизије, како се догодио највећи концерт у историји Београда код Хајдучке чесме као и ко је био српски Рудолф Валентино.

Моја прва књига о Београду доживела је два издања, а њено “народно” издање најпродаванија је књига на београдским киосцима. Преведена је на енглески, кинески и руски језик, а преводи се на мађарски, немачки и француски језик. По њој је смимљена документарна ТВ серија “Приче о Београду”, а приче о Бранку Пешићу биле су основ за сценарио за документарни филм о Пешићу “Градоначелник”.

Више од 25 хиљада људи у својој кући данас има моју Књигу о Београду. Хвала читаоцима на подршци јер да није било њих не би било ни наставка књиге о Београду - истакао је Весић.