ОВО ЈЕ УКЛЕТА КУЋА У БЕОГРАДУ! Станарка из улице сведок необјашњивих појава: Са прозора чујем звук клавира - ТУ НИКО НЕ ЖИВИ
Кућа стационирана на адреси Милоша Поцерца 32 некада је била дом познатог српског архитекте Јована Илкића, док данас представља ругло у центру града спремно за уређење и одавање почасти човеку који је обликовао европски изглед Београда.
Породична кућа Илкића подигнута је 1896. године, а српски архитекта ју је пројектовао по сопственом нацрту, као слободоностојећи објекат, са посебним, бочним колским пролазом који води у двориште.
Спратни део куће чине просторије намењене становању, док су у сутерену помоћне просторије и собе, које су служиле као радни и канцеларијски простор.
"ПА ВИ ПОСЛЕ ВАРАЈТЕ ЖЕНЕ..." Београд бруји о белом "BMW": Руска салата и ајвар завршили на хауби, нижу се урнебесни коментари (ФОТО)
ДОК ЉУДИ ГРЦАЈУ У ДУГОВИМА, НЕКО СЕ БАХАТИ: На једном београдском сплаву група људи за вече искеширала 1.115.410 динара!
НА КОЊАРНИКУ СЦЕНА ЗА ПОВРАЋАЊЕ! Чим су отворили врата стана налетели су на ГРОЗАН призор! (ФОТО)
Кућа архитекте Јована Илкића у Београду у Улици Милоша Поцерца бр. 32 је утврђена за културно добро 2015. године.
Паранормалне активности
Поред тога што је ова породична кућа представљала право ремек-дело, својевремено су почеле да круже гласине како су у њој уочене паранормалне активности.
Како су новине својевремено писале, једна станарка ове улице више пута је била сведок необјашњивих појава.
Она је казала да је један дан испред улаза видела гомилу рибљих костију, формирану у чудан облик, па је помислила да је реч о некој секти.
Други непријатан тренутак за њу био је још гори, јер је са свог прозора чула звуке клавира који су допирали из некадашње породичне куће архитекте Илкића.
Људи у црном
Осим ње, чудне ситуације запамтио је и радник оближњег киоска, који је за новине казао да је својевремено видео групу људи како излази из ове напуштене куће. Како је објаснио, кућу је тада напустило десетак људи обучених у црна одела.
Станари Милоша Поцерца сведочили су и како је кућа уклета, али и да је, нажалост, постала "дом" наркомана и бескућника.
Ко је био Јован Илкић?
Српски архитекта био је добар познавалац историјских стилова, те је највише стварао у духу академизма, популарног крајем 19. и почетком 20. века.
Јован је завршио студије архитектуре код Теофила Ханзена на Академији лепих уметности у Бечу, 1883. године, и био запослен у његовом бироу на самом почетку каријере. На позив краља Милана Обреновића 1884. године долази у Србију, због довршавања радова на уређењу Старог двора.
Он је пројектовао многа значајна здања у српској престоници, попут куће Алексе Крсмановића на Теразијама, Официрског дома у Краља Милана, Народну скупштину (1902-1936), зграду осигуравајућег друштва Rossija (данас хотел "Москва") и многе друге објекте.
Такође, Илкић је Београду оставио и велики број стамбених објеката, чему је допринела његова популарност као дворског архитекте, инжењера у Министарству грађевина и ангожавање у приватном бироу. На позив знаменитих Београђана пројектовао је приватне куће.
