Овде сигурно нисте залазили, па ни не знате какво се благо крије! Све тајне Београђана налазе се управо у Винчи (ВИДЕО)
Винчанска култура представља млађенеолитску и раноенеолитску културу југоисточне Европе која сеже између првих векова 5. миленијума пре нове ере и првих векова 4. миленијума пре нове ере.
Колико је Београд заправо богат културом, традицијом и историјом која сеже дуги низ година у прошлост, најбоље говори насеље Винча. Насеље Винча налази се на 14 километара од Београда, поред пута Београд-Смедерево и надалеко је позната по налазима изузетне археолошке вредности.
Праисторијски локалитет Бело брдо је на самој обали Дунава и представља светски познато археолошко налазиште са остацима, великог неолитског насеља, у културном слоју дебљине 10,5 м и захвата површину од 10 хектара.
ЈЕДИНСТВЕНОСТ, ЈЕДНОСТАВНОСТ И ПЛЕМЕНИТА ЕЛЕГАНЦИЈА: Дворски комплекс Дедиње осликава историју српског народа
МОСТОВИ СРПСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ: Од најмањег до најзначајнијег, ово је права истина о мостовима Београда! (ВИДЕО)
ЗЕМУН ПО СВОЈОЈ СПЕЦИФИЧНОСТИ ОСВАЈА СРЦА МНОГИХ: Завирите у кулу Гардош и доживите Београд на прави начин (ВИДЕО)
Винчанска култура представља млађенеолитску и раноенеолитску културу југоисточне Европе која сеже између првих векова 5. миленијума пре нове ере и првих векова 4. миленијума пре нове ере.
Простирала се од средњег Потисја на северу до Скопске котлине на југу и од река Усоре и Босне на западу до Софијског басена на југу, односно обухватала је територије данашње Србије, Румуније, Македоније и Босне и Херцеговине.
Винчанска култура је била технолошки најнапреднија праисторијска култура у свету. Најранија металургија бакра у Европи потиче са винчанског локалитета Беловоде у источној Србији.
Приобални појас Дунава у зони налазишта Винче, код Београда, проглашен је археолошким парком.
Археолошка ископавања
Истраживања на Винчи започео је професор Милоје Васић, који је на овом месту вршио археолошка ископавања између 1908-1934. године и која, са прекидима, трају до данас. Налази са ових ископавања чувају се у Народном музеју у Београду, а мањи део у Археолошкој збирци Филозофског факултета у Београду.
Винча је појам којим се обележава зенит европског неолита. Између 5.300. и 4.300. год. п.н.е. простор данашње Србије и Централног Балкана постају културно средиште Европе, а на месту данашње Винче формирано је велико насеље.
Археолошки налази из Винче и других неолитских налазишта у овом делу Европе променили су наш поглед на праисторијског човека. Остаци откопаних насеља говоре о развијеној култури становања и цивилизацијском напретку.
На раскрсници стратешких водених и друмских путева Винча постаје највеће тржиште тадашње Европе, и то не само због изузетне вредности сопствених производа, већ и због ретких сировина и предмета који су у њу допремани из Трансилваније, горњег Потисја, доњег Подунавља, и са обала Егејског и Јадранског мора. Налази у археолошком слоју високом око 10,5 м сведоче о континуитету живота све до наших дана.
О томе колики је значај, и колико је овакво налазиште важно за Београд, али и читаву Србију говори кустос у археолошком налазишту у Винчи Драган Јанковић.
- У Винчи се и данас копа, истраживања, са прекидима трају до данашњег дана из којих смо прикупили много података, из којих се показало да је овде у Винчи било насеље, једно велико насеље које је по свему судећи било урбано насеље. Постоје многе индиције да је Винча у једном моменту била градско насеље, ако се будућим ископавањима званично и потврди да је Винча била градско насеље то ће значити да је Винча један од првих градова у Европи, а пуно тога говори да јесте - рекао је кустос у археолошком налазишту у Винчи Драган Јанковић.
Кустос додаје да се на територији данашњег Београда постоје на десетине насеља винчанске културе, а добар део тих насеље гравитира ка Винчи, што је чини метрополом.
- Винча је једна од првих метропола у Европи, а Београд један од ретких метропола у Европи и свету који може да се похвали да се похвали да је то и била пре 7.500 година. Зато је Винча изузетно важна за сам идентитет града Београда - наводи Драган Јанковић.
Када је реч о новим пројектима који имају за циљ унапређење и развој археолошког налазишта у Винчи, кустос Јанковић наводи да је пре две године усвојен посебан план просторне намене за Винчу, изузетно важан план који је омогућио доношење нових пројеката, а већ наредне године креће реализација једног од пројекта.
- Већ следеће године крећемо са реализацијом једног пројекта, крећемо са санирањем клизишта, у овом тренутку приотитет је заштита, зато ће се радити на санирању клизишта, настављају се ископавања у том делу који је оклизао, а касније ће се на том делу земљишта градити зграда музеја, као и други инфраструктурни објекти. У плану је да се до 2028. године изгради један велики комплекс у оквиру археолошког парка са зградом музеја и другом пратећом инфраструктуром - објашњава Драган Јанковић.
- Надамо се да ће Винча коначно добити све оне садржаје које до сада није имала и да ће њена презентација бити потпуно другачија и онаква какву Винча заслужује - додаје он.
Културни слојеви из Винче садрже праве ризнице најразноврснијих предмета као што су, алати од камена и животињских костију, керамичко посуђе за свакодневну употребу, луксузне посуде од керамике, раскошно декорисане ритуалне вазе, велики број антропоморфних и зооморфних фигурина, просопоморфне поклопце, накит од разних врста скупоцених материјала и друге предмете израђене у самој Винчи, или прибављене из удаљених области средње Европе, доњег Подунавља или Медитерана.
Откривени предмети данас се могу видети у Народном музеју у Београду, Музеју града Београда и Винчанској збирци на Филозофском факултету у Београду. Винчанска култура простирала се око 4000. године пре наше ере, на територији већој од територије било које неолитске културе у Европи. Поједина њена насеља премашила су величином и бројем житеља не само сва истовремена неолитска насеља, већ и прве градове знатно касније настале у Месопотамији, Егеји и Египту.
На основу ових налаза, као и на основу остатака архитектуре и коришћених сировина је поуздано реконструисана материјална и духовна култура неолитских становника Винче.
Археолошки налази са ископавања од 1978. која је вршио Музеј града Београда чине највећи део музејске поставке у Винчи, чији је фокус на неолитском периоду, а изложени предмети из бакарног и бронзаног доба, као и са средњовековне некрополе, сведоче о вишемиленијумском континуитету живота на Винчи.
